Foto: Pixabay
Ponekad s decom sve izgleda kao bitka jer deca se često odupiru svemu – jelu, igranju, spavanju – jednostavno ne žele čuti roditelje ili ne mogu. Sve to može dovesti do roditeljske ljutnje, stalnog osećaja iscrpljenosti, a rešenja se čine daleko. Mama Arena Blake prošla je sve faze s decom i uz pomoć iskustva i knjiga pronašla fraze koje su joj pomogle da im porodični život bude lakši.
„Već duže vreme nisam mogla da shvatim kako da nateram decu da slušaju. Pokušala sam slediti aktivnosti usmeravanja i slušanja dece. Ipak postojala je važna komponentna koja je uvek nedostajala: korisne fraze koje grade vezu. Ne pričam o sedenju na podu i igranju s Lego kockama i isecanju papira na kuhinjskom stolu. Umesto toga, govorim o uspostavljanju veze u određenom trenutku kada se dete bori sa tobom i učestvuju u borbi za moć“, piše ova mama i blogerka.
Pet fraza koje predlaže mama Arena, a mogu da pomognu da se ponovno povežete sa detetom i da vas dete počne slušati:
1. ‘Volela bih da možeš…’
Evo velike roditeljske istine: kada se deca ponašaju „loše“, to je obično zato što traže jaču vezu. Kad je moj sin trčao naokolo pre spavanja, činilo se da to radi zbog prkosa. Ali to je zapravo bio poziv za povezivanje. Počela sam se susrećem sa njim tačno u trenutku kom je bio i govorila sam mu određene stvari. „Volela bi da se možeš sada igrati. Želeo je da me ima samo za sebe i satima se igrati i smejati. Želela bi ostati budna celu noć i da nikad nije vreme za spavanje“, to su bile rečenice koje sam mu izgovarala. Tačno tada smo se povezali. Osećao je da ga razumem i konačno sam sve shvatila. Naravno, moje se granice nisu promenile i ipak je morao da ide na spavanje za 15 minuta. Ali pronašli smo način da se igramo i tokom pripreme za spavanje i učinimo to zabavnim. Izgovaranje fraze „volela bi da možeš…“ povezuješ se s detetom i to mu pomaže da te sluša kroz razumevanje i potvrdu.
2. ‘Ovo je teško za tebe…’
Koristim to sve vreme sada kada moj sin ne želi da ide u školu. Pre, kad nije hteo da ide u školu, ja sam obično govorila stvari poput: „Naravno da želiš da ideš u školu. Ti voliš školu. Pretvori to mrštenje u zabavu“. To ga je samo nateralo na još dublje neraspoloženje i onda smo se svađali još desetak minuta i konačno bih ga odvela u školu uz plakanje i vrištanje. Sada imam potpuno drugačiji pristup i sada idem prema njegovim emocijama kako bih bila s njim u tom trenutku. Reći ću stvari poput: „Ovo je teško za tebe. Trenutno ne želiš ići u školu. Želiš ostati kod kuće ceo dan. To je frustrirajuće i ne ide onako kao ti želiš“.
Toliko često je dovoljno samo utvrditi stanje i dete će izaći iz automobila i ući u školu. Naravno učinit će to nevoljko, ali smo oboje spašeni od dramatičnog ispada. Koristeći ovu frazu „ovo je teško za tebe“ sjajan je način komunikacije i provore koliko držiš do svojih roditeljskih granica, a mnogo je više saradnja uz ovaj korak
Komentari 0