Naučnica Atena Akrami ima svoju neuronsku laboratoriju na Univerzitetu u Londonu i istražuju kako mozak organizira naučene podatke, dok se ona kod kuće bori sa posledicama kovida-19. Misli su joj mutne, a zglobovi i mišići bolni. Nedavno je išla u teretanu tri puta nedeljno, a otkako joj je otkriven korona virus njena se fizička aktivnost svodi na hodanje od kreveta do kauča, eventualno do kuhinje.
Prvi simptomi bili udžbenički za kovid-19: visoka temperatura i kašalj, kratk dah, bolovi u grudima, umor… Prošle je nekoliko nedelja, a simptomi je ne napuštaju. Ona je ni na nebu ni na zemlji; niti je dovoljno bolesna da bi je poslali u bolnicu, niti je dovoljno zdrava da bi se vratila na posao.
Verovatnoća da pacijent razvije dugotrajne simptome teško je utvrditi, jer različite studije prate različite ishode u različitim vremenima. U Italiji su tako otkrili da se 87 odsto hospitalizovanih pacijenta sa posledicama kovida-19 suočava i dva meseca nakon pojave simptoma.
Podaci iz Studije simptoma koja je obradila podatke iz SAD-a, Velike Britanije i Švedske sugeriše da se sporo oporavlja između deset i 15 odsto obolelih, uključujući i neke lakše slučajeve. Pandemija nešto više od pola godine i niko ne zna koliko će takvi simptomi potrajati i hoće li kovid-19 podstaknuti pojavu hroničnih bolesti.
Britanska studija
Britanci su pokrenuli opsežnu studiju koja će obuhvatiti 10.000 pacijenata, obolelih od kovida-19, pratiti ih najmanje godinu dana, a ako bude potrebno istraživanje će se produžiti u narednih 25 godina, zavisno od rezultata. Istraživači se nadaju da će bolje razumeti posledice bolesti, otkriti rizične grupe i načine mogućeg lečenja.
Poznato je da SARS-CoV-2 koristi bodlje protein na svojoj površini da se zakači za ACE2 receptore na plućima, srcu, crevima, bubrezima, nervnom sistemu… Virus takođe može izazvati i dramatične upalne reakcije na mozgu.
‘Imamo epidemiju teških, hroničnih bolesti koje prate kovid-19’, upozorava Majkl Marks, stručnjak za zarazne bolesti na Londonskoj školi za higijenu i tropsku medicinu.
Mnogi su se lekari uplašili da bi virus mogao izazvati trajno oštećenje pluća jer upravo to čine druga dva druga korona virusa, odgovorna za SARS i MERS. Istraživanje je pokazalo da neki posledice osećaju i 15 godina nakon infekcije korona virusom. Naučnici su očekivali da će i nakon kovida-19 naići na tipična dugoročna oštećenja poput smanjene funkcije pluća ili smanjene sposobnosti vežbanja. Ali, rezultati su iznenađujući…
Kovid-19 može ostaviti dugotrajne posledice na mozak i um
‘Kovid-19 je u suštini blaža bolest’, tvrdi Ali Gholamrezanezhad, radiolog sa Medicinskog fakulteta u Kecku na Univerzitetu Južna Kalifornija. On je proučio stotine nalaza da bi zaključio kako kovid-19 razara pluća manje dosledno i agresivno nego SARS. S druge strane, popis komplikacija povezanih s kovidom-19 stalno se širi.
‘Iako je reč o jednom virusu, on može uzrokovati razne vrste bolesti’, kaže Akiko Ivasaki, imunolog sa Univerziteta Jejl koji proučava dugotrajne posledice na imuni sistem.
Virus napada srce na više načina. Invazija može oštetiti i uništiti srčane ćelije. Jaka upala može uticati na rad srca. Virus može prigušiti funkciju ACE2 receptora koji pomažu u zaštiti srčanih stanica i razgradnji angiotenzina II, hormona koji povećava krvni pritisak. Stres od borbe protiv virusa može ubrzati oslobađanje adrenalina i epinefrina, što takođe može štetno delovati na srce.
Istraživače posebno brine krvni enzim troponin koji je povišen u 20 do 30 odsto kod hospitalizovanih pacijenata sa kovidom-19. Visima troponina je jako visoka tokom srčanog udara. Nekim pacijentima sa srčanim problemima izazvanim korona virusom pomažu jednostavni tretmani lekovima za snižavanje holesterola, aspirina ili beta blokatora. Ali, ne svima.
Posebno zabrinjava velik broj do juče mladih, zdravih, aktivnih ljudi koji nakon infekcije osećaju dugotrajne posledice
Nepravilan rad srca otkriven je kod 78 odsto obolelih od kovida-19 koji su pregledani desetak nedelja nakon infekcije. Mnogi učesnici studije prethodno su bili zdravi, navode autori studije objavljene u JAMA Cardiology. Izgleda da su mnogo manji rizici da će tragovi bolesti ostaviti ožiljke na plućima. Čini se da ožiljci najverovatnije prate osnovnu bolest pluća, hipertenziju i druga stanja. Oštećenja su vidljiva i kod ljudi koji su nedeljama bili priključeni na respiratore.
Najčešći i najdugotrajniji simptom bio je i ostao umor; sve se češće govori o sindromu hroničnog umora.
Komentari 0