Rađanje prvog i drugog deteta ubuduće će biti prioritet državne populacione politike i sve parove koji odluče da postanu roditelji država će finansijski pomagati, saznaju „Novosti“. Dosadašnja socijalna politika, kojom se podsticalo rađanje trećeg i četvrtog deteta, nije dala očekivane rezultate, i zato je novim merama planirano da se iz državne kase više novca izdvaja za rađanje prvog i drugog naslednika.
Za sada još ništa nije konkretizovano, ali najverovatnije će roditeljski dodatak ubuduće biti veći za roditelje sa manje mališana. Ova naknada sada je za četvrto dete gotovo 10 puta veća nego za prvo, dok sedam puta više dobijaju mame i tate trećeg deteta. Statistika pokazuje da nam svake godine nestaje po 40.000 stanovnika. Broj mališana u srpskim porodicama je iz godine u godinu sve manji, a umesto dvoje za prostu reprodukciju, u našim porodicama rađa se u proseku 1,4 deteta. Gotovo dve i po decenije borimo se s negativnim prirodnim priraštajem i nijedna dosadašnja mera nije dala gotovo nikakve rezultate.
Vladimir Nikitović, viši naučni saradnik u Institutu društvenih nauka u Beogradu, kaže da je sve moguće, ali je po njemu potpuno pogrešno ako zakonodavac misli da će samo novac da natera mlade ljude da rađaju.
– Za odluku o rađanju su važniji neekonomski faktori – kaže on. – Za negativni prirodni priraštaj niko nije kriv, već je on produkt civilizacijskog napretka. Zato nema brzih rešenja. Ovakve mere mogu da povećaju natalitet, ali se ne može očekivati značajan porast broja dece.
Manjkavost naše dosadašnje strategije je što više ministarstava imaju ingerenciju nad ovom oblašću, smatra naš sagovornik. On kaže da, iako zanemarimo čitav korpus mera koje postoje u svetu, ako hoćemo da povećamo stopu rađanja, moramo da razmišljamo o broju majki kojih je sve manje, pošto već decenijama imamo više umrlih nego rođenih.
Nikitović dodaje da nema čarobnog štapića, pošto je danas teško naći i partnera, a kamoli dobiti decu.
– Najbolji način su pored novca i olakšice, odnosno uvođenje fleksibilih formi odsustvovanja sa posla, da žene ne budu nezaštićene na tržištu rada, uključivanje muškaraca u celu priču – smatra Nikitović. – Kod nas su pripadnice lepšeg pola van državnog sektora vrlo ugrožene. Nijedna vlada ne sme da se ozbiljno uhvati s tim problemom ukoštac, jer smo deo globalnog tržišta, koje populaciona politika ne zanima. Bitno je, međutim, da se stvori pozitivna populaciona klima i da ne bude da mlade neko tera da budu mašine za rađanje dece.
REZULTATI ZA 20 GODINA
Mere populacione politike uz velike finansijske napore nisu dale rezultate u nordijskim zemljama, naročito u Švedskoj. U Rusiji, gde su stope rađanja bile jako niske, odlučeno je da majke dobijaju po 10.000 dolara za svako rođeno dete.
– Efekat je postignut, ali to je enormno ulaganje – kaže Nikitović. – Pravi rezultati mogli bi da se očekuju tek za 20 godina, a to teško da može da izdrži bilo koja zemlja. Praksa pokazuje da nijedna od takvih mera nije bila dugotrajna.
Delimično se slažem. Naime da bi se povećao natalitet potrebno je društvo promeniti. Šta to znači? To znači da ključ za uspeh leži u svakoj porodici, potrebno je da porodica pravilno vaspitava buduća pokolenja onako kako su to radili naši ne tako daleki preci isti ti preci nisu imali Bog zna kakva primanja (ako su ih imali uopšte) ali su im malene kućice bile pune dece ( ni jedna ispod 5toro ). Kako su to uspeli, lako, znao se red, međutim, danas ne sve zna, ali reda nema. Kako stvoriti danas red, lako. Pošto današnji uslovi se uglavnom vezuju za materijalna dobra, i bez tog materijalnog neće biti ni budućih pokolenja, društvo je dužno da svakoj majci sa 4 dece isplaćuje mesečnu apanažu u visini prosečne neto zarade u državi do penzije.