Foto: Pixabay
Sledećeg dana, matematičke zadatke rešavaće đaci koji časove iz ovog predmeta imaju više od dva puta nedeljno, dok će 7. aprila gimnazijalci pismeno odgovarati na pitanja iz odabranog opšteobrazovnog nastavnog predmeta, među kojima su strani jezik (engleski, italijanski, nemački, ruski, francuski ili španski), fizika, hemija, biologija, matematika, geografija, istorija i srpski kao nematernji ukoliko prva dva ispita polažu na jeziku neke od nacionalnih manjina. Polaganje teorijskih delova stručnih ispita, te umetničkog ispita iz solfeđa i harmonije, biće organizovano 8. aprila. Nekima ovo neće biti novo iskustvo, ukoliko su krajem oktobra 2020. godine bili u odabranom uzorku od 101 pilot-škole i 4.500 đaka.
Svrha druge simulacije standardizovane mature jeste provera procedura, ali i kvaliteta ispitnih zadataka, koji su podeljeni na tri nivoa znanja: osnovni, srednji i napredni, a odgovaraju svim planovima i programima. Kako je ovo i svojevrsna sistematizacija gradiva koje se obrađuje četiri godine, preporuka tima koji stoji iza projekta jeste da se nagrade učenici u slučajevima kada bi dobri rezultati povisili njihovu zaključnu ocenu.
Na državnoj maturi, uslovi za sve učenike moraju biti jednaki. Svi polažu isti ispit u isto vreme i bivaju ocenjeni prema istim merilima. Da dežuraju po utvrđenoj proceduri, zaduženi su nastavnici koji ne predaju predmet koji se testira, uz mogućnost nadzora i nad njima. Ocenjivači su pak posebno obučeni nastavnici koji nisu zaposleni u školi čije testove pregledaju.
Zvaničnu državnu maturu prva polaže generacija koja je srednju školu upisala 2020. godine, a od njih najpre učenici sa trogodišnjih obrazovnih profila. Oni imaju završni ispit na kraju školske 2022/2023. godine, dok svi koji se školuju četiri godine polažu maturu po završetku školske 2023/2024.
Izvor: Dnevnik
Komentari 0