Foto: abcnews.go.com
Kada je Sara imala 6 godina usvojila ju je porodica iz SAD-a. Nije poznavala ni engleski jezik, a kamoli pismo. Ipak, brzo je savladala novi život u novoj sredini, novi jezik i kulturu, i to ponajviše uz pomoć sestre Veronike (Veronica).
Vremenom, formirala je i spostveni stil u pisanju, držeći olovku uz pomoć obe ruke. Nikada nije nosila protezu, a odbijala je i ostale vrste pomoći, tvrdi njena majka.
Foto: Zaner-Bloser – goodmorningamerica.com
Jedan od njenih učitelja je izjavio za Washington Post:
“Nikada nije rekla da nešto ne može. Ona je mala rok zvezda. Nosi se sa apsolutno svime što se stavi pred nju kao izazov i daje sve od sebe.”
Njena vještina, ali i upornost, donela su joj pobedu na Nicholas Maxim Award nacionalnom takmičenju u 2019. godini. Nagrada je namenjena upravo učenicima koji imaju kognitivne poteškoće ili neku vrstu invaliditeta.
Foto: Cathryn Hinesle – goodmorningamerica.com
Sudije su bile impresionirane njenom voljom, ali i konačnim rezultatom njenog truda i rada.
“Uvek pokušam da nađem način da uradim nešto što na prvu ne mogu.”, objasnila je ona za WJZ. “Dam sve od sebe i desi se ovako nešto.”
Sara voli umetnost i pisanje je za nju upravo jedan od načina umetničke ekspresije.
Komentari 0