Foto: Canva
Ne samo deca, već i odrastali, imaju pravo na grešku. Zapravo, prema rečima psihologa Milje Krivokuće, naša percepcija greške kao isključivo nečeg negativnog, nečega što nas čini manje vrednim ili manje sposobnim, predstavlja iskrivljeno i pogrešno uverenje.
„Pogrešno verujemo da ‘ne smemo da grešimo’, da su greške ‘strašne i nedopustive’, što vodi kontraefektima ne samo kod dece, već i kod odraslih. Psihološki pritisak koji na ovaj način sami produkujemo ili provociramo kod deteta vodi u emocionalne blokade. Sa druge strane samo iz greške možemo nešto da naučimo, nikako iz savršenstva. Greška nam zapravo poručuje da nešto možemo da uradimo i drugačije. Ona je vodič ka tome da se razvijamo, da isprobamo nešto novo. Ona nam poručuje da odbacimo naše stare navike i pokušamo drugačije“, objašnjava psiholog.
Prema njenim rečima, u vaspitanju u kome i sami roditelji imaju prava da pogreše jako je važno da roditelji osveste svoja uverenja u odnosu na greške koje su neizbežne i kod deteta i kod njih. To je važno jer je poželjno da roditelji budu tolerantni na greške deteta, da ga usmeravaju, da ga podrže dok ono uči nešto novo i u tom učenju greši.
„Ukoliko vređamo dete zbog toga što je pogrešilo, rizikujemo da kod njega razvijamo nisko samopoštovanje, strah da izađe iz komforne zone, strah od greške i samim tim od pokušaja. S obzirom na to da se učenje ne dešava samo u školi u formalnom obrazovanju, već počinje mnogo ranije, važno je da roditelji neguju toleranciju prema greškama čim krenu prvi vaspitni uticaji na dete. U komunikaciji sa detetom pažnju treba da obrate i na neverbalnu komunikaciju, odnosno na celokupnu poruku koju šalju detetu“, ističe psiholog za Blic Zenu.
Iz odnosa koji roditelj ima prema greškama deteta, dete može da „izvede“ različite zaključke, često pogrešne u odnosu na sebe, kao i u odnosu roditelja prema njemu. Na primer, dete pogrešno može da zaključi da će ga roditelj voleti samo ukoliko dostiže „neki postavljeni stanadard“, a to je i osnova za ljubav i odnos koji će ono razvijati prema sebi i prema drugima.
Istina je, dakle, da najbolje učimo iz sopstvenih grešaka, a u tom učenju upravo sprečavamo da one imaju ozbiljnije posledice po nas“, zaključuje Krivokuća.
Komentari 0