Foto: Freepik
Samo u Beogradu od početka ove godine registrovano je 15 epidemija, od kojih u oktobru pet, a ovog meseca već tri.
Načelnik Jedinice za kontrolu i prevenciju zaraznih bolesti u Zavodu za javno zdravlje u Beogradu prim. mr sci. med. dr Slavica Maris, specijalista epidemiologije objašnjava za Telegraf.rs da je jedini domaćin ovog crva, odnosno parazita čovek, da se najčešće inficiraju deca u predškolskim ustanovama, ali da je u slučaju infestacije neophodno da se leče cele porodice i strogo voditi računa o higijeni.
– Ženka ovog crva dostiže dužinu od oko 1 centimetar, dok su mužjaci znatno manji. Jedini domaćin ovog crva odnosno ovog parazita je čovek a najčešći put infestacije je fekalno oralni, prljavim rukama se unesu obično jaja kada jedemo i na taj način najčešće dolazi do zaražavanja, ali je moguće do infekcije da dođe i preko odeće i kontaminiranih igračaka – objašnjava dr Maris za Telegraf
Ovaj crv živi u crevima, uglavnom u tankom i na početku debelog creva. Hrane se crevnim sadržajem i sluznicom, a nekada mogu da oštete i epitel pa se stvaraju sitne ranice.
– Simptomi infekcije dečijom glistom nisu teški i ozbiljni po zdravlje ali mogu da budu jako neprijatni, i mogu značajno da pogoršavaju kvalitet života. Glavni simptom zbog kojeg se pacijenti , obično deca, javljaju lekaru je intezivan svrab oko analne regije, oko čmara koji je naročito izražen noću, kada ženke parazita polažu jajašaca. One mogu da nose i do 11.000 jajašaca, a zbog tog jakog izraženog svraba deca često grebu i oštećuju kožu, a na tim oštećenjima mogu da nastanu sekundarne bakterijske infekcije ili ekcemi.
– Kod dece se često javlja i razdražljivost, nemirno spavaju i nekontrolisano mokrenje tokom sna. Nekada ova infekcija može da bude bez simptoma a isto tako može da dođe do komplikacije jer glista može da ode u slepo crevo ili prolazi kroz reproduktivni trakt ženske dece do vagine, može i do materice, u trbušnoj duplji, tu svuda može da polaže jaja što sve uzrokuje zapaljenske procese u ovim delovima. Dakle, treba posumnjati da dete ima dečiju glistu kada se češe po guzi odnosno anusu, ima nemiran san i nekontrolisano mokrenje u snu – upozorava dr Maris.
Naša sagovornica kaže da će se tokom dijagnostike retko kad glista videti u samoj stolici, kao i jajašca koja se tek nalaze jako retko, u samo 5 odsto slučajeva.
– Zato je metoda u dokazivanju ove infekcije uzimanje perianalnog brisa. Zalepi se lepljiva traka na analni deo oko čmara, a onda se ona zalepi na pločicu i pregleda mikroskopski. U lečenju se koriste antihelmitni lekovi, uzimaju se jednokratno, jedanput, a savetuje se da se terapija ponovi posle 10 do 14 dana, zato što u prvom navratu kada uzimamo terapiju mi nastojimo da uništimo odrasle crve a ovo ponovljeno lečenje služi da se unište crvi, koji su se, eventulano u međuvremenu razvili iz tih preostalih jaja. Predlaže se i kontola lečenja nakon dve do tri nedelje, isto ponovljenim perianalnim brisom – objašnjava dr Maris.
Ona navodi da se u Beogradu ovo oboljenje uglavnom regustruje kod dece u predškolskim ustanovama.
– Tokom ove godine zaključno samo sa prethodnom nedeljom, imali smo ukupno 15 registrovanih epidemija enterobijaze sa ukupno 108 inficirane dece dečijom glistom. Najveći broj epidemija je prijavljen u oktobru – 5, zatim u novembru tri, ali taj broj se menja stalno. Ona se registruje tokom cele godine. Ove godine je u 53 odsto svih epidemija bilo u oktobru i novembru. Ali, oni nije neki neuobičajen broj, jer podaci za 2022. godinu govore da je bilo 16 epidemija u predškolskim ustanovama a inficirano 161 dete, a najveći broj epidemija u decembru – 5, novembru – 3 a u martu – 4 – navodi dr Maris.
Dodaje da je 2021. godine bila samo jedna epidemija, 2020. nijedna, ali se to pripisujem pandemiji kovida 19, i tome što je manje išlo u kolektiv.
Za kraj dr Maris kaže da je preporuka da se od enterobijaze leči kompletna porodica, upravo zbog asimptomatskih slučajeva da ne bi dolazilo do reinfekcije, i napominje da se mora voditi računa o higijeni.
Komentari 0