U mnogim porodicama vlada mišljenje da je sklad pod svaku cenu bolji od sukoba , no sukobljavanje je sastavni deo svakodnevnog života s kojim deca treba da nauče nositi se. U sukobu i nadmetanju deca odmeravaju vlastite snage i pri tomu uče procenjivati sebe i druge , pokušavaju izboriti i osigurati svoj položaj unutar porodice , ali i u krugu vršnjaka.
Foto: Flickr
Sukob kao važno iskustvo
Kroz sukob s drugom decom ili braćom i sestrama dete brani svoj položaj ili jasno izražava svoj stav.
Sukob predstavlja važno iskustvo gde deca uče izražavati sopstvene potrebe i želje i u njih uveriti druge , pronaći svoje mesto u grupi , ali istovremeno uče sagledavati i tuđe stavove , a možda i kako podneti poraz , kada se povući . Deca imaju snažan osećaj za pravdu i sklona su burnom reagovanju na uskraćivanje i doživljaj nepravde . Sukob često nastaje zbog detetove reakcije na ono što mu je rečeno da sme ili ne sme učiniti . Često u takvim situacijama svađa može da izbije za čas , ali pojašnjavanjem pravila može biti i pravovremeno sprečena .
Učenje granica u sukobljavanju
Za sukob je uvek potrebno dvoje . Kada se deca svađaju mogući su i fizički obračuni , moguće je da jedno od dece i razbije nešto . Bitno je da deca razumeju da je sukob moguć , ali da sva ponašanja nisu dozvoljena .
Važno je da odrasli jasno postave granice što je u sukobu apsolutno zabranjeno , a to su u prvom redu fizički obračuni i razbijanje stvari . Ukoliko u svađi i dođe do takvih situacija deca trebaju preuzeti odgovornost za nastalu situaciju na način da snose posledice zbog svojeg ponašanja , a ukoliko nešto razbiju potrebno je da zajedno učestvuju u popravljanju štete.
Uloga odraslih u dečjim svađama
Posvađana deca često dolaze odraslima tražeći od njih da posreduju u sukobu . U takvoj situaciji odrasli je samo osoba koja olakšava , a ne presuđuje . Važno je dopustiti svakom detetu da ispriča svoje viđenje i razloge sukoba , pri čemu je potrebno da ga drugi slušaju ne prekidajući ga pri izlaganju . Dovoljno je da kada npr . dete iznosi svoju situaciju i viđenje , odrasli pita ” I šta sad? ” . Često već samo slušanje drugoga smanjuje tenzije i otvara prostor za neka bolja rešenja . Odrasli mogu i podstaći dete na iznašanje predloga i time pomoći deci u sukobu da zajedno dođu do rešenje.
Deca u svađi mogu biti prilično uporna u svojim nastojanjima da protivniku dokažu da su u pravu , a što odrasle može poprilično iznervirati . Važno je pri tomu da odrasli ne ” izgube živce ” već mirno i odlučno decu razdvoje i udalje na neko vreme te im daju mogućnost da se smire , te da se vrate i nastave sa igrom.
Razvijanje alternativnih načina rešavanja sukoba
Porodična atmosfera u kojoj se redovno i otvoreno razgovara o problemima i u kojoj je dopušteno iskazivati svoje osećaje pa tako i ljutnju pojedinih članova porodice prema drugima može i sprečiti neke buduće svađe . Za dete je važno da zna da ima pravo da bude ljuto na mamu , tatu , braću i sestre. Zajednički razgovori o problemima doprinose razumevanju sebe i drugih i pomažu detetu da razvije alternativne načine reagovanja i rešavanja sukoba. Sa detetom treba razgovarati o nesuglasicama .
Važno je decu podučiti da govore o stvarima i situacijama u kojima se ne osećaju dobro i koje im se ne sviđaju . Mnoga deca nisu u stanju izreći sopstvenu ljutnju ili nezadovoljstvo , ali se prema njihovom ponašanju može zaključiti da nešto nije u redu . Za dete je važno da spozna sopstveno nezadovoljstvo i ljutnju kako bi moglo naučiti izraziti ih u prihvatljivom obliku . Dalje je važno da nauči da prepozna i kod drugih emocije poput ljutnje kako bi bio osetljiv na prepoznavanje tuđih osećanja, a pogotovo ljutnje i nezadovoljstva moglo i odmaći se i tako izbeći situacije u kojima bi moglo doći do sukoba . Roditelji posmatrajući sa svojim detetom druge kako se ponašaju mogu pomoći detetu u učenju prepoznavanja ljutnje kako kod deteta tako i kod drugih.
Roditeljski primer deci
Treba naglasiti i da roditelji svojim ponašanjem daju primer deci . Ako roditelj u sukobu vređa druge i gubi kontrolu , uči i dete takvom ponašanju. Roditelj koji iznosi svoje argumente i stavove jasno i pri tomu izražava i priznaje vlastita osećanja bez pokazivanja agresije i ne ponižavajući pri tomu sagovornika uči dete da i sukob može biti zdravi deo života . Ukoliko emocije ipak nadvladaju važno je izviniti se zbog svog ponašanja te tako i dete podučiti da nakon sukoba ponovo dolazi vreme pomirenja i međusobnog slaganja.
Napisala : Dr Renata Zdenković spec . psihijatar
Izvor: Poliklinika za zaštitu dece
