Deca se najčešće truju sedativima i sredstvima za čišćenje

Razna sredstva za čišćenje i lekovi najčešće se nalaze na meti znatiželjnih mališana koji, u trenutku male nepažnje roditelja, posegnu za njima, popiju ih i na kraju završe u ordinaciji lekara sa zdravstvenim komplikacijama. Trovanja kod dece su najučestalija u uzrastu od dve do četiri godine, a osim što ih mališani popiju, dešava se da otrovne supstance stavljaju na kožu ili da ih udišu.

Nacionalni centar za toksikologiju Vojnomedicinske akademije u prethodnim godinama imao je oko 300 poziva godišnje kada je reč o trovanju dece. Na Univerzitetskoj dečjoj klinici u Tiršovoj ulici u Beogradu svakog dana se u dežurstvu pojavi barem jedan slučaj trovanja, najčešće lekovima, odnosno oko 300 godišnje.

Kako ističe dr Snežana Rsovac, pedijatar i načelnik Pedijatrijske i neonatalne intenzivne nege na Univerzitetskoj dečjoj klinici u Tiršovoj ulici u Beogradu, sva sredstva koja se koriste u domaćinstvu za održavanje higijene predstavljaju opasnost. Adekvatno čuvanje, van domašaja dece, i sigurnosni poklopci na pakovanjima predstavljaju meru predostrožnosti odnosno preventive jer deca ne prepoznaju ova sredstva kao opasna, već kao nešto što je moguće popiti ili pojesti. Ova sredstva su najčešće po sastavu kiseline ili baze, to jest korozivna i kaustična.

– Ukoliko dete popije ovakvo sredstvo, promene se javljaju na sluzokoži usana, usne duplje, jednjaka a ponekada ovo je u toj meri obimno da zahteva dugotrajno bolničko lečenje i rekonstruktivnu hirurgiju. Od lekova najčešće se otruju sedativima, kardiološkim medikamentima, antidepresivima i antibioticima. U zavisnosti od količine i vrste leka zavise i simptomi trovanja. Na sreću, najčešće se radi o lakšem stepenu trovanja. Već dugo nismo imali zabeležen slučaj trovanja gljivama, organofosfatima i benzinom – naglašava dr Rsovac.

Naša sagovornica ističe da pamti slučaj trovanja sonom kiselinom kod dečaka koji je slučajno popio ovo sredstvo koje je dovelo do teških promena na jednjaku. Detetu je život visio o koncu, ali su lekari uspeli da saniraju povrede i nakon operacija koje su usledile dete se postepeno oporavilo, ali je lečenje trajalo mesecima.

– Sva trovanja su potencijalno opasna i svako trovanje zahteva hitan lekarski pregled. U slučaju da dođe do trovanja najbitnije je da se roditelji hitno jave lekaru ili hitnoj pomoći. Da bi se pravilno lečilo trovanje i dobilo na vremenu, poželjno je da roditelji utvrde koji preparat je dete popilo, pojelo, udahnulo ili sa kojim je bilo u kontaktu putem kože. Kod deteta koje je popilo ili pojelo otrov nikako se ne izaziva povraćanje. Ukoliko je dete bilo u kontaktu preko kože sa otrovom, treba mu skinuti odeću i oprati mlakom vodom bez ikakvih dodatnih supstanci. Ako je dete udisalo otrov potrebno je da se izvede iz prostorije. Pružanje prve pomoći zavisi od stanja svesti kod deteta, disanja, srčanog rada – naglašava dr Rsovac.

Trovanje se može sprečiti adekvatnim čuvanjem potencijalnih otrova, van domašaja dece. Obično se sredstva za higijenu čuvaju u kupatilu iza ve-ce šolje, ispod lavaboa, a lekovi u stalažama i fiokama, a zapravo ih treba skloniti iz vidnog polja mališana.