Foto: Pxhere
Deca u doživljavaju različita emocionalna stanja i osećanja. Možda čak mogu da prepoznaju različite negativne emocije, ali nisu u stanju da ih u potpunosti objasne i suoče sa njima. Međutim, u većini slučajeva izražavaju kada nešto nije u redu, čak i kada nisu potpuno sigurni šta nije u redu.
Emocije takođe mogu biti štetne
Kod dece negativne emocije, uključujući anksioznost, mogu se izraziti i u obliku bola. Njihove emocije, koje se neprestano razvijaju, čine im se složenima, pa neće moći da namobjasne sa čime se tačno suočavaju. Oni će izraziti svoje emocije tako što će nam reći simptome, a zatim sačekati naša uputstva. Tako deca doživljavaju slične simptome anksioznosti kao odrasli, ali različito izražavaju i reaguju. Iako naša deca na svet gledaju drugačije od odraslih, presudno im je dati dublji uvid ili neki drugi aspekt u bilo kojoj datoj situaciji.
Do nedavno, većina odraslih nije bila u potpunosti svesna uticaja mentalnih poremećaja u detinjstvu, osim ADHD-a i drugih problema u ponašanju koje deca imaju. Iako smo odrasli, čini se da anksioznost ne shvatamo onako ozbiljno koliko bismo trebali, jer je često pogrešno mišljenje da je anksioznost jednostavno uobičajeni strah koji nas preplavi u određenim situacijama – ali nije. Anksioznost je mnogo više od toga i treba je shvatiti ozbiljno.
Čak i deca mogu biti uznemirena
Nedavne statistike otkrile su nam da najmanje svako osmo dete razvija anksiozni poremećaj. Ako se ne prepozna blagovremeno, početni anksiozni poremećaj može da izazove probleme u obavljanju zadataka i razvoju odnosa, teške poremećaje spavanja i razne zavisnosti. Anksiozni poremećaji su kombinacija nekoliko faktora koji su međusobno povezani: genetska predispozicija, hemijska ravnoteža u mozgu, naučeni obrasci ponašanja i životna iskustva. Početak anksioznog poremećaja kod deteta može biti pokrenut šokovima i promenama: preseljenjem, nesrećom, odvajanjem roditelja, gubitkom voljene osobe, polaskom u školu.
Kao odrasli, moramo da naučimo da obraćamo pažnju na dečji vapaj za pomoć. U većini slučajeva dečiji izraz anksioznosti biće malo drugačiji nego što biste očekivali, pa obratimo pažnju na nekoliko znakova.
Deca svoja anksiozna osećanja izražavaju na sledeće načine:
Bol u stomaku;
znojenje;
slabost;
glavobolja;
konfuzija;
nervoza;
izbegavanje ljudi i situacija koje ih naglašavaju;
prekomerne reakcije;
teška prilagodljivost;
prekomerni perfekcionizam;
grizenje, grebanje, štipanje, čupanje kose.
Prepoznavanje znakova anksioznosti u ranoj fazi znači veće šanse za uspešno lečenje. Teško je dijagnostikovati poremećaj, jer je teško proceniti da li je to samo prolazna faza ili ozbiljan poremećaj. Dete zato treba dobro slušati i puno razgovarati sa njim kako bi se lakše videlo sa čime se suočava. Ako primetite da je vaše dete stalno pod stresom, u meri u kojoj to utiče na njegove svakodnevne aktivnosti, treba potražiti pomoć stručnjaka.
Komentari 0