Deca nasleđuju nisko samopoštovanje od roditelja: Pohvalite dete i kada se samo trudi, a nije uspešno

Foto: Freepik

Samopoštovanje male osobe je mnogo lakše ispraviti nego odraslog, pa je važno da roditelji nauče svoje dete da razumno procenjuje svoje sposobnosti, i naravno da će uspeti ako i sami učine isto, kako prenosi Econet portal.

Ako postoji strah od podizanja preterano samopouzdanog deteta, onda nema razloga za brigu, pošto ne postoji previše samopoštovanja, to dolazi od razumevanja sebe kao pojedinca i percepcije sveta oko sebe. Deca sa pet godina tek počinju da formiraju mentalne i obrasce ponašanja koji se dugo čuvaju u pamćenju, pa je u ovom periodu važno deci dati prave stavove.

Nisko samopoštovanje deteta – od roditelja

Ako želite da vaše dete ima adekvatno samopoštovanje kao odrasla osoba, onda su mu potrebni pozitivni stavovi. Dete treba da čuje od roditelja da će uspeti ako se potrudi, da je pošteno, pažljivo, odgovorno, ljubazno i pametno.

Ako su stavovi negativni, biće ih teže ispraviti u budućnosti i negativno će uticati na život deteta. To ne znači da dete treba stalno hvaliti. Pohvala mora biti tačna. Na primer, ne treba da hvalite sina ili ćerku samo kada oni u nečemu uspeju. Uvek podržavajte svoje dete, čak i ako se veoma trudi, ali nije uspelo. Podrška roditelja je veoma važna za decu u bilo kom uzrastu, uvek treba da se osećaju bezbedno u sopstvenoj porodici.

Mišljenje da će preveliko samopoštovanje iz detinjstva u budućnosti dovesti do narcizma je pogrešno. Ovaj kvalitet je, naprotiv, posledica niskog samopoštovanja. Narcizmu je uvek potrebna pohvala i priznanje, jedino tako uspevaju da podrže sopstveni „ego“. A zahvaljujući visokom samopoštovanju izgrađenom u detinjstvu, biće moguće odgajati decu koja su samouverena i ne trebaju odobrenje drugih. Zreli pojedinci znaju svoju vrednost, i to ne zavisi od mišljenja društva.

Samopoštovanje – samoefikasnost

Čuveni psihoterapeut Džon Metjuz tvrdi da se koncept „samopoštovanja” može zameniti konceptom „samoefikasnosti”. A ovo nije ništa drugo do vera u sopstvenu snagu, nezavisnost i sposobnost da kontrolišemo sve što se dešava u životu. Ne pokušavajte da odgajate „kul“ decu, ali pokušajte da ih odgajate da budu samoefikasna, pa zato pokušajte da:

naučite decu da kreiraju ciljeve i ostvaruju ih;
dajte im priliku da samostalno pronađu izlaz iz određene situacije;
pohvalite svoju decu za napore koje ulažu da ostvare svoje ciljeve, bez obzira na to da li su uspeli da postignu željeni rezultat ili ne.
Ali, nažalost, mnogi roditelji to ne rade, jer im je teško da promene taktiku sopstvenog ponašanja formiranu u detinjstvu. Ako sami roditelji imaju problema sa samopoštovanjem, onda će te probleme preneti na svoju decu. Zapamtite da nas deca ne čuju, već gledaju u nas. Počnite da se obrazujete, verujte u svoje snage, ne plašite se mišljenja drugih, hvalite se ne samo za svoje uspehe, već i za svaki pokušaj. Nekim odraslima je možda potrebna pomoć terapeuta, ali to je neophodno da bi se deca podigla sa zdravim samopoštovanjem.

Yumama