Deca biraju pokolone sa TV reklama

DEČJE televizije, kako se bliži Nova godina, rafalno bombarduju i decu i roditelje „idealnim“ poklonima koje bi Deda Mraz mogao da snese kroz odžak. Sve po zakonu, u reklamnim blokovima ne dužim od 12 minuta, mališani su zatrpani hvalospevima o igračkama – plišanom zeki, „brac“ lutkama, „spajdermenu“, „bej blejdu“…

Od ovolikih reklama o igračkama koje trepću, moraju redovno da se hrane i meškolje se, dok ih deca golicaju, najviše briga imaju roditelji. Jer, u svakoj dečjoj prodavnici upravo su najtraženiji pokloni upravo oni na kojima piše „TV proizvod“. A cene su „prava sitnica“. Tako plišani „milki“ zeka, koji je hit među mališanima širom Evrope i u čiji marketing se ulažu ogromne pare, sa „velikodušnim“ popustom, u Srbiji košta više od 9.250 dinara! Pre sniženja bio je 11.500 dinara. U drugim, bogatijim zemljama je jeftiniji, pa čak i u Engleskoj, gde za zeku treba izdvojiti 38 funti, ili nešto više od 5.000 dinara.

– Kada sam sinove pitala šta će da napišu Deda Mrazu kao novogodišnju želju, stariji je rekao: „Čekaj da vidim na televiziji“. Ništa od igračaka koje ne „iskaču“ iz ekrana nije popularno – žali se Marina Petrović. – Te igračke su bezobrazno skupe, i svako od nas, naravno, ima pravo izbora, pa ne mora da ih kupi. Ali, nervira to što neko, koristeći moju roditeljsku slabost prema dečjim željama, utiče da reklama postane jedino merilo za dobru igračku.

Možda nije protivzakonito, dodaje, ali je toliko „bombardovanje“ reklamama prava manipulacija decom.

I trgovci potvrđuju da su igračke koje se „vrte“ na televiziji ubedljivo najtraženije. Cena, posebno pred Novu godinu, očigledno ostaje u senci, a u prvom planu su želje najmlađih.

– Najtraženije i najprodavanije igračke u našim radnjama su one iz televizijskih reklama – kažu u „Deksiku“.

– Uz „milki zeku“ ovih dana najčešće se kupuju „spajdermen“, „lala lupsi“, kao i „brac“ lutke sa 3D naočarima. Dobro se prodaju i „bej blejd“ sa arenom, koji se vrti na crtanim filmovima.

Stručnjaci ne poriču da prekomerno reklamiranje dečjih proizvoda jeste svojevrsna manipulacija devojčicama i dečacima, jer oni nemaju moć rasuđivanja poput odraslih osoba. Psiholog Zoran Milivojević smatra da su roditelji ti koji moraju da preseku.

– Deca se smatraju legitimnim potrošačima – objašnjava Milivojević. – Sistem funkcinioniše tako da to što deca vide, to i požele. Na dečjim programima su reklame koje bude želje. Onda deca pritisnu roditelje, a oni žele da usreće decu. Onda deca vide to kod druge dece i to žele i oni, i onda imamo epidemiju potrošnje. Ali, roditelji treba da vide kako to da reše. Ne treba roditeljsku ljubav da poistovećuju sa kupovinom. Ona se pokazuje na druge načine. Proizvođači imaju pravo da se reklamiraju, deca imaju pravo da žele, roditelji su ti koji moraju da postave granicu.

A sve i kada mame i tate odluče da ne pokleknu pred reklamama i da deci objasne da ima i drugih, jeftinijih i zanimljivijih igračaka, „na vezi“ sa Deda Mrazom nekako se obično nađu babe, dede, tetke ili strine, pa police dečjih radnji opet budu poharane, mališani srećni, a trgovci još zadovoljniji.