Danski recept: Vaspitanje na malo drugačiji način

Jedan dan u nedelji bez obaveza i aktivnosti, namenjen isključivo bezbrižnoj dečijoj igri, zatim umerenost u pohvalama, otvorena i jednostavna komunikacija, nastojanje da se dete samostalno odbrani u pojedinim situacijama, pomoć u preoblikovanju onoga što dete misli da ne može u ono što može – samo su deo smernica roditeljima u odgoju srećne dece. Dece koja anksioznost i depresiju ne poznaju i koja izrastaju u srećnu naciju. Nije to šala. Takve smernice odlike su danskog vaspitanja dece, prvi put napisane u knjizi pod nazivom „Danski odgoj dece – šta najsrećniji ljudi na svetu znaju o vaspitanju samouverene i sposobne dece“.

Pažnja na zadatku

„Odlika danskog odgoja je usmeravanje detetove pažnje na zadatak umesto na pohvalu. To detetu pomaže da se usredsredi na rad, a ujedno ga uči i poniznosti. Pomaganje detetu u izgradnji osećaja da je sposobno da usavrši neku veštinu umesto da je već majstor u nečemu postavlja čvršće temelje za rast i razvoj. A to podstiče razvoj unutrašnje snage i otpornosti. Način na koji hvalimo decu zaista snažno utiče na njihovu stabilnost“, poručuju u svojoj knjizi ove dve autorke. Danska teorija odgoja skraćena je u akronim koji se lako pamti: P.A.R.E.N.T. (engl. roditelj), a koji je sastavljen od početnih slova engleskih reči igra, autentičnost, preoblikovanje, empatija, bez ultimatuma i zajedništvo.

Analizirajući i upoređujući brojna svetska istraživanja s danskom usredsređenošću na igru, saosećanje i društvene veštine, autorke su zaključile da su Danci izdvojili najvažnije elemente vaspitanja.

„Danska filozofija roditeljstva i način odgoja dece imaju zaista upečatljive rezultate, a to su otporna, emocionalno sigurna deca koja odrastaju u stabilne, srećne odrasle ljude koji zatim taj izuzetno efikasan način roditeljstva primenjuju na vlastitoj deci. Baština se prenosi na sledeće naraštaje“, poručile su autorke.

Danci se groze fizičkog kažnjavanja deteta, u porodici nema povišenih tonova ni vikanja jer je odnos između roditelja i deteta definisan jasno postavljenim pravilima. Uostalom, pravila ponašanja uspostavljaju se kada u sedmoj godini deca krenu u školu. Svaki raniji odlazak u školske klupe ne podržavaju – jer, ističu, deca pre svega treba da budu deca.

Timski rad, zajedništvo, empatija, ali i skromnost, osnovne su vrednosti koje danska deca uče u školama i unutar svojih porodica jer, poručuju autorke, deca moraju da nauče da se brinu jedni o drugima. S njima se razgovara o osećanjima, kako dobrim tako i lošima, deca se u školi i kod kuće podstiču da grade pozitivnu sliku o sebi, da umeju da prepoznaju u čemu su dobra i da u tom smeru nastave da se razvijaju, ali istovremeno da ne pokušavaju da negiraju svoje nedostatke. Njih ne treba da se srame, poručuju mladim Dancima i roditelji, ali i profesori u školama.

Deca se ugledaju da roditelje

„Danci oduvek veruju da je briga za sreću drugih važna i za vlastitu sreću„, poručuju autorke. Uostalom, kažu da roditelji i sami moraju da pokažu empatiju prema deci da bi ih podstakli u takvim osećanjima.

„Na roditeljima je velika odgovornost jer su svojoj deci prvi primer empatije. Deca neprestano posmatraju i ugledaju se na roditelje, ono što doživljavaju u svom domu ključno je za razvoj njihove empatije. Porodica u kojoj su deca izložena fizičkom, psihičkom ili seksualnom nasilju mogu da unište detetovu sposobnost empatije. Svako dete koje je pretrpelo traumu privrženosti ima narušen kapacitet za empatiju. Preterano zaštitničke porodice takođe mogu loše da utiču na razvoj empatije“, naglašavaju autorke i zaključuju: za Dance ne postoji loše dijete, samo loše ponašanje i loš roditeljski pristup.

Već danas možemo primeniti ova glavna pravila odgoja:

1. Danci svoju decu žele da nauče da budu otporna i da razvijaju unutrašnji kompas koji će ih voditi kroz život. Smatraju da deca stalno uključena u aktivnosti kojima je cilj postizanje bilo čega – dobrih ocena, nagrada ili pohvala nastavnika ili roditelja – ne razvijaju svoje unutrašnje porive te da je odgoj usmeren na pohvale pogrešan.

2. U danskom poimanju detinjstva igra je od ključne važnosti, pa veliki broj danskih škola ima posebne programe podsticanja učenja sportom, igrom i fizičkom aktivnošću. Neki od njih namenjeni su mlađim osnovcima, a vode ih i nadziru stariji osnovci. Tako se mlađi i stariji učenici podstiče da zajedno učestvuju u igrama poput žmurke, vatrogasaca i brojnim drugima.

3. Danci smatraju da je naučiti decu emocionalnoj iskrenosti, odnosno da ne pribegavaju samozavaravanju, neprocenjiv dar.

4. Danci smatraju da su deca urođeno dobra i tako se postavljaju prema njima.

5. Danci žele da njihova deca poštuju druge, ali poštovanje je dvosmerno. Morate ga dati da biste ga primili. Zbog toga je mnogo važnije pokazati im to vlastitim primerom, nego o tome samo govoriti.

6. U Danskoj se mnogo više vremena i energije posvećuje osmišljavanju načina sprečavanja problema nego kažnjavanju dece.

7. Danski nastavnici obučeni su da svakom učeniku pristupaju individualno, kao pojedincu s vlastitim specifičnim potrebama.

8. U Danskoj se deca od najmlađeg doba uče timskom radu kako bi bila spremna da pomažu drugima, sarađuju u timu i podižu timski duh. Decu uče kako prepoznati tuđe prednosti i slabosti i kako mogu da pomognu drugima baveći se onim što nije vidljivo na površini.

9. Danski roditeljski stil je demokratičniji i podstiče razvoj poverenja i stabilnosti kod dece. Deca koja osećaju poštovanje i razumevanje roditelja, kojoj se pomaže da shvate i poštuju pravila, razvijaju mnogo snažniji osećaj samokontrole i odrastaju u srećnije, emotivno stabilne ljude.