Danas je Svetski dan srca

Foto: Pixabay

Na zidu ovog zdanja u Ulici Dragoslava Jovanovića s ciljem skretanja pažnje na važnost redovnih pregleda prikazana je 3D projekcija animiranog ljudskog srca, a emitovane su i važne poruke koje podsećaju na brigu o zdravlju i to uz zvuke otkucaja srca, a osnovna je „Ne dozvolite da vas srčana slabost spreči da živite život koji volite”.

Organizatori su poručili da iako je pandemija kovida 19 usmerila pažnju javnosti na epidemiološke mere i lečenje virusne infekcije, kardiovaskularne bolesti ostaju pandemija koja traje i svake godine u Srbiji odnese oko 52.000 života.

Kardiovaskularne bolesti su najučestalije i vodeći su uzrok smrtnosti, a jedna od njih sa najlošijom prognozom jeste srčana bolest ili srčana insuficijencija. O ovom problemu govorili su gradonačelnik prof. dr Zoran Radojičić, prof. dr Arsen Ristić, kardiolog, načelnik Odeljenja za srčanu insuficijenciju i pomoćnik direktora Klinike za kardiologiju Kliničkog centra Srbije, akademik prof. dr Petar Seferović, kardiolog, redovni član SANU, predsednik Udruženja za srčanu slabost Srbije, kao i Evropskog udruženja za srčanu insuficijenciju.

Profesor dr Zoran Radojičić podsetio je građane da su zdrave životne navike, prevencija i rano lečenje od velike važnosti za smanjenje broja obolelih.

– Blagovremeno prepoznavanje tegoba, redovan odlazak lekaru, uz zdravu ishranu, obavezan prestanak pušenja i redovnu fizičku aktivnost ključno je za očuvanje snažnog srca – kazao je dr Radojičić.

Srčana slabost je opasna i progresivna bolest koja zahteva doživotno lečenje, upozorio je prof. dr Arsen Ristić.

– Ipak, tokom poslednjih nekoliko godina, nekoliko novih lekova, interventnih i hirurških procedura je znatno popravilo prognozu bolesnika sa srčanom slabošću i smanjilo potrebu za hospitalizacijom. Bilo bi veoma korisno da ovi lekovi budu što šire dostupni našim bolesnicima, očuvala bi se radna sposobnost i dugoročno smanjili troškovi, a pre svega produžio bi se život značajnom delu naših bolesnika – kazao je dr Ristić, a prof. dr Petar Seferović naveo je i da neadekvatno lečenje srčane slabosti povećava ukupne zdravstvene troškove usled češće hospitalizacije, kompleksnih hirurških zahvata, rehabilitacije, a teški pacijenti sa uznapredovalom srčanom slabošću imaju potrebe za ugradnjom veštačke pumpe ili za transplantacijom.

Lekari su saglasni da su zdrave navike, rana dijagnostika i adekvatno lečenje ključni za očuvanje snažnog srca.

Posetioci su mogli da čuju i poruku koja je upućena sa konferencije u susret Svetskom danu srca, a to je da iako od srčane slabosti boluje šezdeset miliona ljudi širom sveta, ova bolest se u ranoj fazi prepoznaje kod samo tri odsto pacijenata. Zbog toga, dijagnoza srčane slabosti se najčešće postavlja sa velikim zakašnjenjem, što ovu bolest stavlja na prvo mesto po uzroku hospitalizacije starijih od 65 godina.

Statistika je pokazala da će čak jedna od pet osoba sa više od 40 godina starosti razviti srčanu slabost. S obzirom na to da simptome poput nedostatka daha, zamora, gušenja, vrtoglavice, ubrzanog srčanog rada, pacijenti, ali i lekari najčešće pripisuju starosti, bolestima pluća i drugim zdravstvenim stanjima, ne iznenađuju podaci koji govore da će samo polovina pacijenata sa srčanom slabošću preživeti nakon pet godina od postavljanja dijagnoze.