Posle dvonedeljnog raspusta, učenici drugog tri razreda Osnovne škole „Svetozar Marković“ u Beogradu, vratili se u klupe. Živahno, razdragano, uz nezaobilaznu graju i onako dečje, „ulepšano“, hvale se dobijenim prazničnim poklonima, prepričavaju dogodovštine sa putovanja, skijanja, klizališta… Svako od njih željan je da baš njegova priča bude najupečatljivija.
Utiske „svoja 23 mališana“, pažljivo, bez trunke nestrpljenja, sa blagim smeškom i mnogo ljubavi, sluša njihova učiteljica Milanka Radulović (62). Postavlja im potpitanja, hvali ih, miluje po kosi. A, mališani je – obožavaju! To se vidi iz njihovih iskričavih pogleda, načina na koji joj se obraćaju i koliko žarko žele da je zadive.
Baš ta divna, međusobna ljubav učiteljice Milanke i njenih đaka bila je jača od novog propisa o penzionisanju žena, po kom je poslednjeg dana minule godine učiteljica trebalo da ode u penziju. Da „svoju decu“ ostavi na polovini školovanja u nižim razredima osnovne škole. Ali, tuga đaka, upornost njihovih roditelja i podrška direktora škole, bili su dovoljni za razumevnje nadležnih – učiteljica Milanka će svoju poslednju generaciju „izvesti“ do kraja.
– Mislila sam da pred „silom zakona“ nemamo šanse i da ću ovih dana već biti u penziji – priča učiteljica Milanka. – Sva dokumentacija o mom penzionisanju bila je spremna. Direktor škole je, međutim, pisao nadležnima i iz ministarstva je stiglo rešenje o produžetku rada, dok ovi moji mališani ne završe četvrti razred.
Na pitanje zašto je toliko posebna, zašto je već 34 godine beskrajno vole i poštuju i roditelji i đaci, naša sagovornica samo skromno sleže ramenima. U njenom kolektivu, pak, kažu da su vrline učiteljice Milanke kao pedagoga i kolege – mnogobrojne. Ali, dovoljno je istaći, vele, to što je verovatno jedini učitelj u Srbiji o kom su generacije đaka napisale hiljade najlepših radova i učitelj na čije časove su bežala deca iz drugih odeljenja.
– Kada njenim đacima zadate da pišu o onome kog dobro znaju i najviše vole, gotovo svi u odeljenju pišu o njoj, o svojoj učiteljici. I tako je iz generacije u generaciju, gotovo tri i po decenije. Ona je pravi učitelj starog kova koji je svoje časove prilagodio modernim vremenima i svim promenama školskih programa. Osim toga, većina njenih đaka, danas su vrlo uspešni ljudi – otkrivaju nam Milankine kolege.
Na svoj, dečje iskren način, našu sagovornicu opisuju i njeni đaci. Za Lunu je „najbolja jer nije stroga“. Andrea kaže da je „tiha i kada ih ponekad kritikuje“. Aleksa, Filip i Vuk je „mnogo vole jer sve svoje učenike zove – zlato“. Drina, Lara, Jovana i Višnja, pak, kažu da ih „učiteljica uvek i baš sve razume“…
Komentari 0