Razlike u ispoljavanju emocija kod dece i kod odraslih pod značajnim su uticajem procesa socijalizacije – učenja relevantnih i društveno poželjnih oblika ponašanja.
Kada poredimo emocije kod dece i emocije kod odraslih osoba jasnije možemo utvrditi karakteristike dečijih emocija:
1. Dečije emocije su jednostavne, spontane i odmah se izražavaju. Činjenica da deca odmah izražavaju svoje emocije znači da one ne zahvataju njihove unutrašnje organe, za razliku od odraslih koji svoje emocije često sputavaju, skrivaju i ne izražavaju, što može dovesti do čitavog niza problema sa psiho-fizičkim zdravljem i do pojave velikog spektra bolesti.
2. Dečije emocije su česte i kratkotrajne. Deca su u stanju da u toku samo nekoliko minuta budu i srećna i besna i tužna. Deca predškolskog uzrasta izuzetno retko mogu dugo da ostanu u jednom emocionalnom stanju, čak i kad su izložena tragičnim događajima. U takvim situacijama, dečija emocionalna izražavanja su pod direktnim uticajem emocionalnog izražavanja odraslih u njihovoj okolini (pre svega za odrasle za koje je dete dominantno vezano). Sa tog aspekta, veliki je značaj mogućnosti zaštite mentalnog zdravlja dece u kriznim i traumatskim situacijama adekvatnim postupcima odraslih.
3. Dečije emocije su snažne, dete ne zna da ih sakrije i pokazuje svoje emocije otvoreno, što omogućava lakši uvid u njegovo opšte stanje. Brzina i snaga emocionalnog reagovanja dece pod snažnim je uticajem temperamenta deteta (koji je pod dominantnijim uticajem naslednih faktora).
4. Sa uzrastom dečije emocije se sve više diferenciraju. Pod uticajem faktora sredine deca polako kontrolišu svoje emotivne reakcije (socijalizuju se). Emotivna reakcija svakog deteta zavisi od njegovih ličnih doživljaja i iskustva. U specifičnim emotivnim situacijama svako dete reaguje na drugačiji (svoj) način. Na primer, kada su uplašena, neka dece se sakrivaju, druga plaču, a neka traže majku ili neku drugu odraslu osobu koja će mu pružiti sigurnost i zaštitu.
Kako bi roditelji trebalo da reaguju kada dete izražava bes i ljutnju?
U skladu sa gore navedenim karakteristikama emocija dece, ne treba da vas zabrine ako je vaše dete predškolskog uzrasta u kratkom vremenskom intervalu npr. beskrajno srećno a odmah nakon toga neizmerno tužno. Ono o čemu kao roditelji treba da povedemo računa je kako dete ispoljava svoj bes i ljutnju. Ukoliko je u ispoljavanju tih osećanja destruktivno (npr. baca, kida, lomi igračke), veoma je važno da na takvo ponašanje dosledno reagujemo, i opomenemo dete uz objašnjenje zašto takvo ponašanje nije dobro. Ovde je prilika i da se preispitamo kakve su naše reakcije kada smo besni ili ljuti, jer ukoliko se mi tada ne kontrolišemo (vičemo, lupamo, pretimo…) velika je verovatnoća da će i reakcije naše dece veoma ličiti na naše. U svakoj situaciji u kojoj nisu usklađene naše verbalne poruke detetu (kako treba da se ponaša i zašto nešto nije dobro) i naše ponašanje (kako se mi sami ponašamo u određenim situacijama), dete će „preuzeti“ ono što vidi od nas (ono što mu pokažemo), a ne ono što mu mi kažemo.
Autor: Tanja Nedimović, doktor psiholoških nauka
Izvor: Eci pec
Komentari 0