Da li stvarno slušate šta vam deca govore

Mnogi roditelji pitaju decu kako je bilo u vrtiću ili školi, i sve što mogu da izvuku od klinaca je „lepo“ ili „dobro“. I često ih to navede da se zapitaju kako da dete navedu da podeli sa njima ono što mu se stvarno dešava.

A opet, mnoga deca će reći da bi bila srećna kad bi mogla više da razgovaraju sa roditeljima, češće, duže i iskrenije, ali da ih roditelji ne slušaju. Ili da preterano reaguju na sve što im se ispriča. Ili da prosto ne razumeju.

Istina je da su roditelji zauzeti. Da je obaveza toliko da tokom dana nemate pet minuta da se „okrenete“. Ali, pažljivo slušanje je veština koja se uči. I vežba, piše PsychologyToday.

Za početak, morate da usporite. Da biste mogli da budete onakav roditelj svom detetu kakav želite da budete, zapitajte se ovo:

Da li će sve postati sadržajnije, ako malo usporite i počnete da obraćate pažnju na sve, više nego što to inače činite, uključujući i ono što vam dete govori?

Da li biste mogli da se potrudite da svaka vaša interakcija s članovima porodice danas ima vašu nepodeljenu pažnju?

Šta bi se desilo ako biste slušali dete, stvarno, bar tri minuta?

Kako bi to uticalo na ponašanje deteta?

Napravite mali eksperiment, i videćete kako vaš odnos sa detetom postaje bolji.

Pre nego što reagujete na bilo šta što je dete reklo ili uradilo, sačekajte malo. Napravite malu pauzu.

Neka vaš zagrljaj traje malčice duže nego obično.

Gledajte dete u oči kad vam govori.

Obratite pažnju na ton kojim vam se obraća, pokušajte da prepoznate emocije koje taj ton krije.

Slušajte na nivou koji je dublji od reči.

I imajte u vidu da je sve što nam deca govore šifra za „voli me“.