Foto: Canva
Ovaj tip roditeljstva je sasvim suprotan slobodnom odgajanju dece (free range parenting) koji primenjuju roditelji koji slobodno puštaju decu da se sama suočavaju sa izazovima i greškama.
Ali, da li slobodno odgajanje dece podrazumeva male divljake? I da li bdenje deci šteti više nego poderano koleno ili slomljen zglob? Evo šta treba da znate kako biste odgojili razumno i psihički stabilno dete a da vas niko ne optuži da ste „helikopter roditelj“.
Sagledajte rizike pre nego što se postavite previše zaštitnički
„Lako je brinuti se u situacijama kada deca kreiraju sopstvenu igru.“ Tvrdi dr. Stjuart Braun, autor knjige “Igra: kako oblikuje mozak, podstiče maštu i okrepljuje dušu” (eng. Play:How it Shapes the Brain, Opens the Imagination, and Invigorates the Soul).
„Ali, deo roditeljskog posla je da naučimo da prihvatimo svoja ograničenja u tome da decu uvek štitimo i da moramo uvek da budemo sigurni da su uspešna i srećna. Svaki roditelj treba da neguje taj unutrašnji nagon dece za samostalnom igrom koji će deci dozvoliti da razviju samopouzdanje. Naravno da postoje rizici i njih treba nadgledati i minimalizovati. Ali, sprečavanje slobodne igre ili strogo kontrolisanje dečijih aktivnosti sa sobom nosi više rizika za njihovo buduće zdravlje, uspeh i sreću.“
Ako previše radite za svoje dete na lošem ste putu
Stručnjaci upozoravaju da je previše nadgledanja dece, završavanje stvari za njih, očekivanje da vodite sve bitke vaše dece, recept za propast. Svi roditelji bi trebalo da znaju sledeće:
- Zapamtite: jednog dana vaše dete će morati da zna da se snađe i bez vas.
- Deca se uče snalažljivosti i samopouzdanju tako što se hvataju u koštac sa problemima – sama.
- Postoje situacije koje vaše dete (ma koliko malo) može da savlada i bez vas.
- Pomoć nije uvek korisna. Ponekad ona deci uskraćuje mogućnost da nađu svoj stil rešavanja problema.
- Najčvršće drveće raste na najjačim vetrovima. Ako sve olakšavate svom detetu, ono neće moći da se bori sa poteškoćama.
- Retko ili, bolje, nikada nemojte raditi za dete ono što ono može samo da uradi. Lako je nastaviti hraniti dete ili ga oblačiti, ali roditelji koji ohrabruju decu da ove zadatke sama rade u stvari rade najbolje za dete. Razmislite samo u kakvu osobu će porasti.
Dugoročne posledice „helikopter roditeljstva“ nisu dobre
Prva studija koja je rađena sa ciljem da se definiše šta je helikopter roditeljstvo kao i koje dugoročne posledice ono ima, ustanovila je da deca nad kojom roditelji stalno bde odrastaju u zavisne, neurotične i manje otvorene ljude u poređenju sa decom koju roditelji više ostavljaju da se sama snalaze.
Istraživači u Državnom koledžu Kin u Nju Hemširu u SAD, ustanovili su da su studenti koji su odrasli sa prezaštitnički orjentisanim tj. „helikopter“ roditeljima pretežno manje otvoreni za nove ideje i akcije, ranjiviji, anksiozniji i sa manje samopouzdanja od dece koja su imala malo „distanciranije“ roditelje.
Radite manje za decu i uživajte u plodovima kasnije
Istraživanja nad decom rođenom između 1982. i 1999.god pokazuju mane previše zaštitnički usmerenih roditelja koji su nenamerno pretvorili svoju decu u osobe koje lako odustaju. Jedna od prvih empirijskih studija o generacijskim razlikama u poslovnim vrednostima koju je vodila Džin Tvendž na Univerzitetu San Dijego, pokazuje da ova generacija želi dobru platu i prestižni poslovni status bez ulaganja puno radnih sati.
Ona kaže da prezaštićena deca koja ne dobiju ocene koje očekuju na fakultetu ili ne uspeju dovoljno brzo na poslu – odustaju.
„Sve više i više učenika dolazi na fakultet ne znajući kako da sami rade stvari za sebe. Roditelji misle da mladim ljudima pomažu tako što rade stvari umesto njih ali ih u stvari tako čine manje nezavisnim.“, kaže profesorka Tvendž.
Izvor: Najboljamamanasvetu.com
Komentari 0