Pitanje jedne mame:
Imam devojčicu od godinu dana i želela bih još jedno dete. Međutim, moj problem je vezan za osećanja, jer jednostavno nisam sigurna da postoji ljubav sličnog intenziteta koju mogu da pružim nekom drugom detetu. Svi mi govore da se deca vole podjednako, ali ja to iz sadašnje perspektive jednostavno ne mogu da shvatim. Molim savet, šta da radim, da li da ipak sačekam još malo sa drugim detetom?
Zabrinuta mama
Odgovor:
To drugo dete o kome razmišljate neće biti „neko drugo dete“, biće vaše drugo dete. Imaće svoje „fore i fazone“ kojima će vas osvojiti. Ličiće na vas ili vašeg partnera. Smeškaće vam se, plakaće, smirivaće se u vašem zagrljaju. Imaće svoj karakter, svoje želje, prohteve. Voleće ga i vaša ćerka, kao starija sestra. Bićete ponosni na svaki pomak u razvoju svog drugog deteta, baš kao što ste ponosni i na svaki napredak svoje ćerke sada.
Ukratko: kao što svoju ćerku volite najviše na svetu, i svoje drugo i svako sledeće dete volećete isto toliko – najviše na svetu. Ipak, šta će se u vašoj ljubavi razlikovati? Manifestacije. Različito će se manifestovati vaša ljubav, to jest različito ćete je pokazivati. Verujem da, kao i većina roditelja sa blagoslovom više dece, ni vi nećete moći da izmerite i odgovorite koje svoje dete više volite, ali ćete svoju ljubav različito manifestovati.
Kao roditelji, verovatno ne možete da izmerite koje svoje dete više volite, ali svoju ljubav prema njima različito pokazujete
Na ove razlike utiče mnogo faktora, kao što su: zrelost sa kojom ćete gajiti drugo i svako naredno dete, vaše roditeljsko iskustvo, odnos između vas i partnera, spremnost za dete, atmosfera u vašoj porodici, osećanje sigurnosti koje vi lično imate a koje zavisi od vašeg posla, zadovoljstva sredinom u kojoj živite, itd.
S obzirom da je vašoj devojčici sada tek godinu dana, ona se još uvek smatra bebom. U periodu koji predstoji, ona će se burno i dinamično menjati. Sa govorom, sve većim pokazivanjem samostalnosti, ličnog identiteta, kao i sve većom interakcijom koju će uspostavljati sa vama – počećete zajedno da formirate vaš međusobni odnos. Naime, dok je bila beba, vi ste ispunjavali njene potrebe i bezrezervno pružali svoje vreme, ljubav, strpljenje.
Međutim, kako ona bude starija, sve ćete više uviđati rezultate svog uloženog truda. Počeće da vam uzvraća pitanjima, radoznalošću, veselošću, poverenjem u vas. Kod većine roditelja, sve to utiče da se ona početna emocija prema bebi (ma koliko vam se to sada činilo nemogućim), dodatno pojača i poveća. Nadam se da ćete se i sami uveriti da ono što sada osećate prema svojoj ćerki, nije ni blizu onom što ćete prema njoj osećati za godinu, dve, pet, deset… Vreme kada će vas ona radovati, iznenađivati, a ponekad i zbunjivati, plašiti, nervirati… vreme vašeg zajedničkog odrastanja tek dolazi.
Zato, nemojte se plašiti da u sebi nemate dovoljno ljubavi. Naprotiv, pitanje koje ste postavili, govori da je imate i te kako dovoljno. Podsetiću vas i na Duška Radovića: „Tako je malo ljubavi na svetu, da onaj ko ume da voli, ne bi trebalo ništa drugo da radi“.
Na kraju, oprostite mi na jednoj ličnoj, sasvim ličnoj primedbi, i pomalo uplitanju u vašu privatnost. Pitanje koje ste postavili, tema o kojoj razmišljate, nedvosmisleno govori da drugo dete treba i da imate.
Jelena Holcer, pedagog
Izvor: Yumama
Komentari 0