Da li rođenje deteta stabilizuje vezu dvoje ljudi?

Foto: Tym

Sistem dvojnih uloga omogućuje osobi da bira da li će komunicirati kao mama i tata ili kao muž i žena. Na primer, kada su prestrašeni novim ulogama jer se ne osećaju dovoljno sposobnima, provode sve vreme kao roditelji, otuđuju se kao partneri, što može da dovede do „roditeljskog braka”.

Ako između dvoje postoji veliki sukob kada su u ulogama muža i žene, oni mogu prividno da pobegnu od tog sukoba u roditeljske uloge. Kada se nakon zaljubljenosti pojave velike razlike, osoba može da bude razočarana u partnera i brak.

Razlog za to može da bude prestanak zaljubljenosti i pojava „polurazočaranosti” ili potpune razočaranosti partnerom i brakom. Ako se ne razvedu, mogu da naprave prećutni psihološki ugovor da će ostati zajedno „sve dok deca ne odrastu”.

Stabilnost ovakvog porodičnog sistema traje do adolescencije, jer se zna da se tinejdžer priprema za odraslost i samostalnost koja uskoro treba da usledi. Mladoj samostalnoj osobi koja dobro brine o sebi nije potreban roditelj, pa je tada teško mnogo vremena provoditi u ulozi roditelja. U tom slučaju, ona i on bi morali ponovo da se suoče sa svojim partnerskim odnosom, a to bi moglo da dovede do neke vrste katastrofe – da jedan od roditelja ostane napušten i nesrećan.

Da bi se sprečio ovakav razvoj događaja, koji je pretnja porodičnom sistemu, mora da bude sprečeno odrastanje i osamostaljivanje. Nekada je reč o suptilnoj psihološkoj zabrani od strane roditelja kojom se detetu zabranjuje da odraste i da se odvoji. Nekada je reč senzibilitetu deteta i brizi za roditelja, tako da se ono samoinicijativno žrtvuje za roditelja tako što sabotira vlastito odrastanje i odvajanje. Najbolji način da to učini jeste da postane problematično, jer tako omogućuje roditeljima da neprestano borave u ulozi zabrinutih roditelja. Ovu vrstu samožrtvovanja deteta sa ciljem stabilizacije porodičnog sistema nazivamo triangulacija.

Tokom porodične terapije tinejdžerske problematike često se ispostavi da postoji nesvesni motiv adolescenta da na ovaj način „spase” nekog od roditelja. Da bi se prekinuo ovaj mehanizam i da bi se stvorili uslovi da adolescent prestane da bude problematičan, roditelji treba da prihvate odgovornost za svoje odnose i da ih urede. Dobar način za to je da postanu svesni „dobiti” koju porodični sistem ima od samožrtvovanja deteta i da odbiju ovu vrstu „pomoći”. Iako je ljubav ljubav, ipak ljubav prema detetu ne može da bude zamena za partnersku ljubav.