Svaki roditelj se uspaniči kada primeti da njegov trogodišnjak priča, crta, peva sa osobom koja zapravo ne postoji. Da li ste i vi „uhvatili“ dete kako se igra sa izmišljenim prijateljem? Mame i tate su u dilemi kako da postupe u takvom slučaju… Psiholog Vesna Petrović kaže da je izmišljeni prijatelj „prihvatljiv“ dok mališan ne krene u školu, ali ako se „druženje“ nastavi, situacija je zabrinjavajuća.
– U životu predškolca on može da bude zamena za igračku, način da se zabavi i sebi ulepša dan. To je doba kada deca nisu sposobna da se druže na pravi način sa vršnjacima, jer su još usredsređena na sebe, vode monologe, a ne dijaloge i ne umeju da dele stvari. Zato je imaginarni drug nešto gotovo normalno. Ali, školsku decu koja ne uspevaju da se oslobode tog „nekog“ trebalo bi odvesti kod psihologa – savetuje sagovornica „Života plus“.
Ona objašnjava da izmišljeni prijatelj posle sedme godine može da bude pokazatelj traume ili straha kod deteta, koje ga tako poziva u pomoć. Možda ne može da se uklopi u društvu vršnjaka jer je stidljivo ili se oseća odbačeno od njih. Roditelji na to moraju da obrate pažnju.
– Mališani izmišljenim prijateljima često pripisuju osobine ili probleme koji njih muče. Važno je da se to uoči, kako bi detetu moglo da se pomogne da nađe prave drugare među vršnjacima, jer se samo tako socijalizuje. Lutke i nepostojeći ljudi su samo smetnja – tvrdi psiholog.
Vesna savetuje mame i tate da dobro „oslušnu“ dete, da u početku tolerišu druženje sa izmišljenim prijateljima i to pripišu nezrelom dobu i maštovitosti, ali ako se nastavi, da obavezno pronađu rešenje problema.
Komentari 0