Da li biste pogodili poreklo ovih reči?

U srpskim rečnicima zabeleženo je više stotina hiljada reči, među kojima su i pozajmljenice, koje su se odomaćile do te mere da ih i ne doživljavamo kao reči stranog porekla.

U zavisnosti iz kojeg jezika su pozajmljene, mogu biti:

• grecizmi (iz grčkog): ikona, anđeo, manastir, freska, đak, energija, demokratija, atom, meteor, okean, hor, gramatika, hiljada…
• latinizmi (iz latinskog): direktor, vakcina, nacija, genije, vulkan, milicija…
• italijanizmi (iz italijanskog): opera, arija, tenor, flauta, štampa, pošta, salata, salveta, pasta…
• galicizmi (iz francuskog): avantura, parfem, šarm, adresa, atelje, roman, portret, buket, bulevar, režiser…
• hispanizmi (iz španskog): vanila, bolero, flamenko, kastanjete, toreador, aligator, gerila…
• germanizmi (iz nemačkog): vaga, pegla, šporet, šolja, cigla, plac, farba, štof…
• hungarizmi (iz mađarskog): bunda, cipela, gazda, vašar, doboš, gulaš, lopov, ašov, alas…
• anglicizmi (iz engleskog): vikend, parking, sport, tinejdžer, film, kompjuter, marketing, biznis, tenis, basket, čips, sprej…
• crkvenoslovenizmi (iz crkvenoslovenskog): blagoslov, božanstvo, preljuba, vasiona, vaskrsnuti, ispovest, sveštenik, suština, savest…
• rusizmi (iz ruskog): knjaz, odličije, mazut, ličnost, obmana, paluba, zapeta, ukaz…
• bohemizmi (iz češkog): časopis, naslov, zbirka, povod, obred, okolnost, poprsije…
• turcizmi (iz turskog): kašika, jastuk, jorgan, marama, čarapa, papuče, čizme, boja, pamuk, šećer, bunar, duvan…

Posebnu vrstu pozajmljenica čine internacionalizmi, reči koje potiču iz klasičnih jezika, ali su postale sastavni deo rečnika evropskih jezika: gramatika, fizika, istorija, biologija, literatura, drama, metafora, arheolog…

Poslednjih decenija izvršena je globalizacija upotrebe engleskog jezika, tako da je i on postao internacionalni jezik, naročito na polju informatike: internet, disk, fleš, modem, softver, fajl…

Iako se sa sigurnošću ne može tvrditi kada je nastao, izvesno je da je jezik jedinstvena ljudska datost, koja se kreće, menja, nastaje i nestaje, kodira život kroz vreme, materijalizujući čovekovo misaono i emotivno biće. Na vremenskoj skali traje neodvojivo od čoveka i jedino je njegova privilegija.

Napisala: ,Stefana Pavlović