„Možda bi trebalo da uništimo svoje materijalne stvari dok su još u odličnom stanju, tako da bi bile idealizovane u našim sećanjima?“ našalio sam se ja sa doktorom Kumarom.
„Pa, ne znam da li bi išao tako daleko „, rekao je on. „Ali mogućnost spajanja iskustva sa materijalnom kupovinom deluje zanimljivo.“
To u praktičnom smislu znači od kupovine napraviti iskustvo, što može da znači kupovinu nekom posebnom prilikom, na odmoru ili sa nekim u društvu jer tada se sem kupovine obavlja i jedna vrsta društvene interakcije. Kupujete dok imate društvo, možete da razgovarate o kupovini i da stignete ko zna gde nakon kupovine, time onda tu materijalnu nabavku obogaćujete i dodajete joj na važnosti.
Još jedna zanimljivost o kupovini je i činjenica da ljudi ne vole da slušaju o stvarima koje drugi ljudi poseduju „, rekao je Kumar, „ali će rado slušati o tome gde ste bili i šta ste videli.”
Najinteresantniji deo ovog istraživanja, po Kumaru, je to što dokaze nalazi u stvarnim životnim situacijama. U studiju su uključene i analize novinskih reportaža o ljudima koji čekaju u dugačkim redovima. Oni koji su čekali da kupe materijalna dobra, bili su neuporedivo lošijeg raspoloženja, od onih koji su čekali da kupe iskustva. Vesti o neredima i sukobima u redovima uglavnom se odnose na čekanje za kupovinu stvari. Kada ljudi čekaju da bi kupili karte za koncert, oni su mnogo lepše raspoloženi nego kada čekaju ispred kioska brze hrane.
To ima logike, jer ljudi koji kupuju iskustvo, imaju sa tim iskustvom mogućnost da nekog upoznaju kada se to iskustvo bude dogodilo. “Mi znamo da je socijalna interakcija jedna od najvažnijih odrednica ljudske sreće, tako da ako ljudi pričaju jedni sa drugima, i ako je taj razgovor prijatan, to će biti samo po sebi prijatno iskustvo. A ljudi su prijatniji kad čekaju da uplate letovanje ili karte za koncert, nego kad čekaju da bi kupili neko materijalno dobro.“
Istraživanje je takođe utvrdilo da ljudi imaju tendenciju da budu velikodušniji prema drugima ako su upravo razmišljali o nekoj iskustvenoj kupovini nego kada imaju na umu materijalnu kupovinu. Takođe su i društveno aktivniji u prvom slučaju.
„Istraživanje je takođe utvrdilo da ljudi imaju tendenciju da budu velikodušniji prema drugima ako su upravo razmišljali o nekoj iskustvenoj kupovini nego kada imaju na umu materijalnu kupovinu.“
Šta je to u vezi sa prirodom zamišljanja iskustvene kupovine što se toliko razlikuje od razmišljanja o materijalnim kupovinama? Najinteresantnija hipoteza je da imate million mogućnosti da zamišljate kako će izgledati to iskustvo koje kupujete, za razliku od materijalnih dobara kod kojih he sasvim jasno da je ono što vidite, to što kupujete. To je ta nadmoć iskustvene nad materijalnom kupovinom.
Moglo bi se ispostaviti da je maksimalna korist iz iskustvene kupovine, to što može da se planira mnogo unapred. Uživanje u budućoj kupovini danima, nedeljama, čak godinama, čini iskustvo koje sledi vrednijim. To definitivno nadmašuje impulse obične kupovine, gde je iščekivanje vrlo kratko .
Ta vrsta koristi verovatno više znači optimistima nego pesimistima, jer neki ljudi prosto mrze iznenađenja. Neki ljudi ne žele da predviđaju iskustva, jer žive u strahu da će nešto krenuti naopako. Ali to nas ne treba da brine, jer svako treba da napravi sopstvenu ravnotežu između kupovine iskustava i materijalnih dobara.
Šire implikacije ovih saznanja, kaže Gilovič, su da „dobrobit ljudi može biti povećana obezbeđivanjem infrastruktura koje pružaju iskustva – parkova, šetališta i plaža“. Ili bar obećavanjem ovakve infrastrukture, što če nam dati nešto da iščekujemo. Pa onda kada nam misli budu lutale, da nam lutaju u tom smeru.
Prevela i priredila: Jasmina Jovanović
Izvor: The Atlantic / Detinjarije
Komentari 0