Bol u kičmi se bez vežbi ne leči

Kada nastanu problemi sa kičmom, često se poseže za elektroprocedurama, ultrazvukom ili terapijom laserom. Ove metode mogu da ublaže bolove, ali nije retkost da pacijent u njima vidi „čarobno rešenje“, sa kojim kroz 10 ili 20 tretmana može da se izleči na brz i lak način.

Doktor Radoje Čobeljić, specijalista fizikalne medicine i rehabilitacije u Klinici za rehabilitaciju u Sokobanjskoj, kaže u intervjuu za „Novosti“ da ove metode imaju efekta, ali da pacijenti sa bolestima kičme moraju da se pomire sa tim da su vežbe, ipak, ključne za držanje bolesti „pod kontrolom“.

– Nijedna elektroprocedura ne može da izleči kičmu, već samo može da bude dopuna terapiji ili da smanji bolove u određenim fazama bolesti. Vežbanje mora da postane sastavni deo života, zato što se problemi sa kičmom u suprotnom uvek iznova vraćaju – kaže dr Čobeljić.

* U kojim fazama bolesti aparati za elektrostimulaciju mogu da pomognu?

– U bolnoj fazi, potrebno je mirovanje. Vežbe mogu da pojačaju tegobe, zbog čega se nikako ne preporučuju dok se situacija ne smiri. Primena analgetika i različite elektroprocedure mogu da ubrzaju smanjenje bola u ovoj fazi.

* Kako lekar odlučuje koja terapija je najbolja za pacijenta?

– U zavisnosti od toga koliko je i koji deo kičme oštećen, fizijatar određuje da li će najbolje rezultate dati ultrazvuk, laser, TENS ili druge vrste elektrotepija. Ne postoje dva ista pacijenta, što znači da nekima može da pomogne jedna procedura, drugima druga.

* Koliko mogu da pomognu starije, klasične procedure?

– Najstarije metode su: galvanska struja, dijadinamik, interferentne struje, termoprocedura… To su klasične metode koje se i dalje koriste, jer imaju efekat. One su izdržale kritiku vremena, dok su pojedine nove metode zapravo „sumnjive“.

* Koje nove elektroprocedure su efikasne?

– TENS i laser deluju veoma snažno i analgetski, ubrzavaju izlečenje i smanjuju bol. Osim toga, postoje različite elektroprocedure koje se kompjuterizuju, nakon čega se kombinuje više njih istovremeno. Takođe postoji i kompjutersko jačanje muskulature.

* Kada je važna elektrostimulacija?

– Kada je nerv oštećen, mišić reaguje atrofijom. Tada se radi elektrostimulacija, sve dok se nerv ne oporavi. Ona je važna i ako je ne bismo primenjivali, atrofija bi s vremenom prešla u fibrozu. Mišićno tkivo bi se zamenilo vezivnim, koje više nema funkciju. Ipak, ona zahteva aparate koji su skupi i kojih mi nemamo dovoljno. Postoje u privatnim klinikama i često se koriste i kod zdravih ljudi, koji žele brzo da dobiju snagu i volumen mišića bez vežbanja.

* U kojim slučajevima je ultrazvuk najbolje rešenje?

– Koristi se kod hroničnih, degenerativnih stanja. Deluje na mišiće,poboljšava cirkulaciju, smanjuje bol i „razbija“ čvoriće u mišićima. Može da se kombinuje sa drugim metodama, da bi se pojačao efekat. Na primer, stavljaju se kreme, koje imaju brže i dublje dejstvo kada se koriste uz ultrazvuk. Ne treba ga primenjivati kod pacijenata koji imaju osteoporozu, kao i kada postoji sumnja na krvarenje, prelome i infekciju pršljenova.

* A kad je najbolji izbor – laser?

– To je efikasna, nova procedura. Ima biostimulativno i analgetsko dejstvo, ubrzava smanjenje bola, otoka, zapaljenja i stimuliše izlečenje. Primenjuje se kod diskurs hernije, bolova u mišićima i ligamentima i deformiteta kičmenog stuba. Može da se kombinuje sa elektroprocedurom, dok ne bi trebalo da se primenjuje u slučajevima tumora i zapaljenskih procesa.

* Kakve rezultate pokazuje TENS?

– To je odlična analgetska terapija, koja deluje na nervna vlakna, koja prenose bol. To znači da bolokira bolne signale do mozga na nivou kičmene moždine, dok druge procedure deluju indirektno, poboljšavajući cirkulaciju i oslobađajući toplotu. Na TENS najčešće upućujemo pacijente sa akutnim bolovima i diskopatijama.

* Koliko dugo ove terapije mogu da se primenjuju?

– Koriste se dokle god ublažavaju bol. To je najčešće između 10 i 20 tretmana. U pojedinim državama, kao što su SAD, broj i vrste procedura su tačno propisane. Kod nas tih standarda nema, već se terapija propisuje individualno. Osnovni kriterijum pri proceni je kako pacijenti reaguju na primenjenu terapiju.

* Nakon što se prestane sa korišćenjem ovih metoda, da li se bol vraća?

– Medicina može da pomogne do 50 odsto, dok za ostalo pacijent mora da se potrudi sam. Kada se elektroterapijom i lekovima ublaži bol, moraju da se rade vežbe. Pacijent tako pravi mišićni mider, koji će da „drži“ kičmu. Procena iz prakse jeste da 90 odsto pacijenta prestane sa vežbanjem nakon nekog vremena, što je velika greška, jer se problem vraća i svaki sledeći put ga je teže lečiti. Što ranije počnemo da radimo vežbe za kičmu, manje su šanse da nam se u poznim godinama jave jaki bolovi u kičmi.

PSIHIČKO STANjE UTIČE NA BOL

* Postoje li osobe koje ne reaguju na elektroterapiju?

– Postoje individualni slučajevi kada nekome ne prija elektroterapija ni laser, pojedini pacijenti tvrde da im pojačava tegobe, dok uporan bol često može da bude znak da je operativno rešenje neophodno. Ipak, dokazano je da depresivne i anksiozne osobe lošije reaguju na lečenje, sklone su recidivima i njima često ne odgovara gotovo nijedna vrsta terapije. To treba imati u vidu kada se započinje lečenje.