Blagovesti

Pre Vaskrsenja Gospodnjeg se proslavlja nekoliko praznika, jedan od njih su Blagovesti.

Sveti Joakim i Ana su dugo čekali dete. Već su bili u odmaklim godinama, a stalno su se molili Bogu da im podari čedo. Obećali su da će, ako im se molitva usliši, dete posvetiti Bogu. Zaista, ubrzo je Sveta Ana začela, rodila se Presveta Marija, pa su je, kada je napunila tri godine, odveli u Hram Božji i tamo je ostavili da služi Bogu.

Kada je Presveta Bogorodica napunila 14 godina, sveštenici su je obavestili da mora da napusti Hram i da se uda, jer je tako nalagao Zakon. Ona je rekla da ne želi da se udaje, veća da ceo svoj život posvećuje služenju Bogu. Tada nije bilo takvih primera, pa je odlučeno da se Presveta dodeli Pravednom starcu Josifu da je čuva i stara se o njoj. Tako je stigla u Nazaret, gde je nastavila svoj skromni život provodeći ga u molitvi, čitanju svetih knjiga i radu. Sve do Blagovesti, koje su promenile sve!

Vaskrs je „pokretni“ praznik koji se slavi u različito vreme (koje se određuje prema definisanim Crkvenim pravilima), ali uvek nedeljom. Blagovesti se uvek slave istog dana, a to je 25. marta po starom (Gregorijanskom), odnosno 7. Aprila po novom kalendaru.

Tog dana je Presvetoj Bogorodici Mariji stigla najlepša vest – vest da će roditi sina, i to ne obično dete, već Spasitelja sveta! Bog je zadužio Arhangela Gavrila da ljude obaveštava o važnim događajima, pa ba je baš on doneo najradosniju vest. Lepa, radosna ili blaga vest, pa je i praznik dobio ime Blagovesti.

Presveta Marija je pitala Arhanglea Gavrila kako će da rodi dete kad ne zna za muža, a on je objasnio da će Sveti Duh sići na nju i da će tako začeti Sina Božjeg! Presveta je sa smirenjem i radošću prihvatila ovu divnu vest.

Zaista, tačno devet meseci kasnije Presveta bogorodica je rodila Sina Božjeg, Isusa Hrista, i tada proslavljmo Božić.

Blagovesti su  zapravo početak Jevanđelja – Novog zaveta. Tog dana je začet Isus Hristos i tako je počela Njegova spasonosna misija.

Lazareva subota (ili Vrbica) uvek slavi u subotu koja pada osam dana pred Vaskrsenje Gospodnje.

Tog dana je Isus Hristos vaskrsao svog prijatelja Lazara koji je već četiri dana bio mrtav! To je videlo mnogo očevidaca, Hristovih učenika i prijatelja, ali i onih kojima Histova misija nije bila po volji. Time je Isus Hristos nagovestio događaje koji će se ubrzo desiti u Jerusalimu.

Lazar je kasnije otplovio na Kipar gde je osnovao Crkvu koja živi do danas i postao svetitelj, ali to je druga lepa priča. Sveti Lazar se ove godine proslavlja zajedno sa Blagovestima čime će ova subota biti još svečanije obeležena.

Vaskrs je „pokretni“ praznik koji se slavi u različito vreme (koje se određuje prema definisanim Crkvenim pravilima), ali uvek nedeljom. Blagovesti se uvek slave istog dana, a to je 25. marta po starom (Gregorijanskom), odnosno 7. Aprila po novom kalendaru.

Blagovesti su  zapravo početak Jevanđelja – Novog zaveta. Tog dana je začet Isus Hristos i tako je počela Njegova spasonosna misija.