Foto: Freepik
Kada govorimo o bilingvizmu potrebno je razlikovati nekoliko termina.
- Ranim bilingvizmom smatra se usvajanje oba jezika do 4 godine, a kasnim usvajanje drugog jezika posle 4 godine
- Simetrični bilingvizm koji označava podjednako poznavanje oba jezika, a asimetrični označava slabije poznavanje drugog jezika
Kako dete naučiti da istovremeno koristi oba jezika?
Iz prakse imamo primere gde su roditelji neinformisani ili su mišljenja da učenje kreće spontano u školicama stranog jezika. Činjenica da dete treba da zna više jezika, ali prvo da savlada bazu svog maternjeg jezika. Usvajanje jezika je bezbolno ako dete nema razvojni govorno jezički problem, ako je to prisutno onda se prvo rešava govorno jezički problem maternjeg jezika i usvaja se drugi jezik-postepeno.
Šta roditelj treba da učini?
Prvo se počinje sa usvajanjem maternjeg jezika. Ako se radi o roditeljima koji imaju različite maternje jezike, a svaki od njih govori sa detetom na svom jeziku, dete će odrastati sa dva jezika koja usvaja istovremeno. Potrebno je paziti da ne dođe do funkcionalne diferencijacije između jezika.
Ako dete živi u dvojezičnoj sredini, a pokazuje teškoće u razvoju kao što smo i naveli potrebno je prvo rešiti problem dvojezičnosti i odlučiti se samo za jedan jezik i to najčešće onaj na kome će se dete školovati.
Jedan od ta dva jezika ostaje prvi tj.onaj kojim se detetu u prvoj godini života obraćala majka – to je maternji jezik.
Roditelj treba dosta da se bavi detetom, razgovara sa njim, čita mu i prepričava razne priče, postavlja pitanja i prati da li dete razume šta mu govori. Rečenice treba da su kraće, izbegavati bujicu nepoznatih reči. Uključiti ga u vrtić i to na jeziku na kom će se školovati jer tu ima podsticaja za govor sa vršnjacima i sa vaspitačima. Jezik koji je drugi dete treba da uči sa ocem ili majkom koji bolje govore i razumeju taj jezik.
Potrebno je znati da deca ne moraju biti vešti u oba jezika. Dok jedan aktivno koriste, drugi mogu da razumeju.
Šta učiniti ako dete ima govorno -jezički problem?
Ako je moguće, možda je najbolje da dete istovremeno ne počinje usvajati dva jezika, već mu treba omogućiti da najpre stvori bazu – govor na osnovnom, maternjem jeziku. Ako razvoj govora na maternjem jeziku bude zadovoljavajući, tada treba razmišljati o uvodjenju drugog jezika. Poželjna je i situacijska razdvojenost ta dva jezika.
Kod dece gde govor zaostaje za govorom njihovih vršnjaka, neće biti dovoljna samo govorno jezička stimulacija kod kuće ili u vrtiću, već takvo dete treba uključiti na logopedski tretman.
Pozdrav!
Udata sam za Grka, sin ima 5 godina a čekića je još mala godinu i 7 meseci.
Sa sinom pričam na srpskom kad smo sami, razume, nekada će ponoviti što ja budem rekla ali ukoliko ga pitam na srpskom on odgovara na Grčkom. Juče mi je rekao da ne razume srpski i da želi da pričam samo na grčkom jer kako kaže zašto mama ne priča tati na srpskom (tata zna po nesto na srpskom ali naravno nedovoljno) i rekao je da hoce drugu mamu koja prica samo grčki. Brine me to da neko treći utiče na to i naravno da je mene ,kao sto bi i svaku majku, zabolelo to što je rekao. Šta treba da učinim da bi dete progovorilo, jer kao što sam naglasila dete razume srpski 80% ali ne želi odnosno ne zna da priča. Da li je greška što ne pričam sa njim samo na srpskom ( ali malo mi je glupo kad sam u grckom društvu da pricam sa sinom samo na srpskom) ili bi možda pak trebala ga pustiti da sam progovori . Unapred hvala
NE terajte dete da priča srpski!
Veliki je da bi se to na silu radilo…izađite mu u susret.
Zivimo jako daleko, previse smo sami,imali smo stresove i jos uvek imamo,devojcica ce sada dve god i ne prica. Ima svoje glasove, ponekad kad se igra kaze mamamamam ili tatu zove ata ali je stidljiva. Krecemo uskoro kod pedijatra za govor i uskoro kod logopeda. Sta drugi milse o ovome? Ne zelim d acekam do 3 god,koristimo oba jezika i isto tako gleda crtane na dva jezika.
Bez pregelda logopeda je naprosto nemoguće proceniti razvoj govora. To treba da se obavi i NE treba čekati, ali ni strahovati-
Gospodine Alex, ja sam sa svojim detetom imala jos veci problem. Bio je totalno iskljucen od okoline. Ne znam da li kod Vas, gde god da ste, postoji pedijatar koji se bavi koordinacijom razvoja deteta. On ce kao strucnjak utvrditi dijagnozu i sta je i koliko potrebno. Mnogo je bitno da ide u vrtic. Da se bavite detetom, da joj pricate i ponavljate. Ponavljanje je jako bitno. U slogovima uprostite rec. I jos bitnije, ne treba privoditi vreme ispred tv ekrana, tableta i telefona. To je nesto sto mnogo steti detetu i onemogucava mu da komunicira sa spoljnom sredinom. Ako na sve to reagujete na vreme, koji god da je problem, moci cete da ga resite. Ne brinite. Logoterapije mnogo pomazu.
Molim Vas neku knjigu za preporuku… i mi zelimo da nam dete govori srpski sto bolje…zivimo u inostranstvu i nekad me je strah da se borim sa vetrenjacama :(. Hvala
Moja deca odrastaju u dvojezičnoj porodici. Muž je stranac i zivimo u inostranstvu. Sa starijim sinom (5 godina) sam od rodjenja komunicirala samo na srpskom i nikakvih problema nismo imali što se tiče progovaranja. Odlično je usvojio oba jezika i priča ih tečno. Sa mlađim je već druga priča. Sa tri godine još uvek ne priča tečno (išli smo na razna ispitivanja i sve je u redu sa zdravstvene stane). Jednostavno mislim da je sve do deteta. Sa mlađim komuniciramo isključivo na jeziku zemlje u kojoj živimo dok ne „propriča“ kako treba. Razume sve na oba jezika, ali više priča na „tatinom“ jeziku.
ista prica i kod nas, stariji sin progovorio srpski, engleski a zatim i francuski, a mladji izgubljen u vremenu i prostoru, sa 4 godine jos uvek ne prica ni jedan tecno. Najbolji mu je engleski, a francuski i srpski kako koji, svi pregledi ustanovili da je sa njim sve u redu, i svi nam rekli isto pricajte sa njim, doci ce do govora
Postovani, da li imate neku knjigu da preporucite kako bi se bolje informisala? zelim da moje dete govori dobro srpski… ( i suprug i ja govorimo srpski ) a zivimo u inostranstvu i krenuce u vrtic sa 1g i znam da najcesce maternji jezik bude jezik zemlje u kojoj je rodjeno ,
hvala