Azbuka medinicne – slovo G

G kao..

Ganglije
A, znam! To je deo tatinog tela po kome mama obožava da skače. Netačno? A da to nije ono što imaju kišne gliste, dok ljudi imaju živce? NE? A lukavi gangster, iliti gangster lisica?

Ne, ne i ne. To je deo svačijeg tela. Tačnije delovi. Jednina je ganglija, i to na našem najbližem Zapadu, a kod nas je u pitanju ganglion. Doduše, u mozgu postoje strukture koje se zovu bazalne ganglije, ali se uglavnom radi o ganglionima koji su mesta «prekopčavanja» nervnih vlakana. Stoga oni izgledaju kao neke loptice, okačene o živce. U njih ulaze nervni impulsi, tu se primarno obrađuju (kao strujni relej), dele ili skupljaju, i iz ganglija izlaze do svojih ishodišta.

Gigantizam
U pitanju je medicinski poremećaj, i to težak. Rast je enormno povećan usled prekomernog lučenja hormona rasta, pre zatvaranja zona rasta (epifiznih pukotina u kostima), najčešće iz tumora hipofize. Uz prekomeran rast, obično i preko dva metra, postoji i zakasneli pubertet. No, nije svaka veoma visoka osoba takva zbog gigantizma. Vlade Divac je, na primer, iz visoke porodice.

Gnoj
Imate sliku pred očima? A reakcija – FUJ! Šta gnoj, u stvari jeste? Deluje kao neka prljavština. I smrdi tako. Nažalost, većina gnoja je porekla nas samih. Čine ga u najvećoj meri raspadnuta bela krvna zrnca, zatim ćelije infekcijom pogođenog dela tela, a ima i bakterija, koje su sve ovo i zamesile. Ima u toj papazjaniji i nekih proteina i enzima, a ponešto i vode, koja se iscedila iz lokalnih krvnih sudova. Eto, to je gnoj. Kako se protiv njega boriti? Antibiotikom iz babine fioke? Nikako. Prepustite to lekaru.

Gluten
Moj brat ima nešto u vezi toga, pa ne sme da jede neke stvari koje ja smem. Baš tako. Gluten je protein iz žitarica (pšenice, ječma, raži i zobi), na koji neki od nas mogu da budu alergični. To stanje se zove celijakija ili glutenska enteropatija. Kad jedu hranu sa glutenom, dolazi do oštećenja sluznice creva, što može da prouzrokuje brojne probleme. Danas, na svu sreću, postoji hrana bez glutena, koju ove osobe mogu da konzumiraju. I to je u ovoj bolesti jedini «lek» – bezglutenska hrana.

Gorušica
Ona je samo simptom, a nastaje kad se kiseli želudačni sadržaj vraća u jednjak, ili čak do usta. Pošto sluznica probavnog trakta iznad želuca nije osposobljena da izađe u susret takvim «migracijama», nastaju tegobe. Problem je najčešće u slabosti mišića koji stiska spoj između želuca i jednjaka. Ima li pomoći? Naravno, lekari prepisuju lekove, a mi vam dajemo i neke korisne savete. Spavajte sa višim uzglavljem. Jedite sporije, češće, a pomalo. Ne izbegavajte kiselu hranu, jer smanjuje lučenje želudačne kiseline, već ljutu i gorku – koja kiselinu podstiče. Poželjno je više biljne hrane a manje mesa i masti, jer snažno podstiču lučenje ekstra kiseline… I zapamtite da za vas ne važe izreke: «Svako jelo svoga gazdu klelo», ali i: «I car posle jela legne».

Gorušica je najčešći simptom kod oboljenja organa za varenje. Neugodna je (pečenje u želucu ili iza sternuma – grudne kosti), a znatno se pojačava pri saginjanju i u ležecem položaju. Najčešći uzrok je oslabljen donji sfinkter jednjaka, koji sprečava vraćanje hrane. Razlog je slaba inervacija, uticaj nekih hormona i lekova, a posebna priča je urođena ili stečena anomalija sfinktera.

Nastanku gorušice pogoduje preobilnost obroka, masna hrana (posebno pre spavanja), konzumiranje alkohola i nikotina, gazirana pića i slatka hrana, zapaljensko oboljenje želuca (gastritis).

Lečenje gorušice zavisi od uzroka. Od lekova se preporučuju oni koji neutralizuju kiselinu (magnezijum i aluminijum), lekovi koji oblažu sluznicu jednjaka ili želuca, koji snižavaju stvaranje kiseline i jačaju tonus sfinktera jednjaka, kao i lekovi koji pojačavaju pražnjenje želuca (pospešuju peristaltiku).

Grinje
Prava su napast. Neki ih proklinju samo do puberteta (jer ih tegobe sa grinjama tada napuste), neki celog života, a mnogo je i onih koji se čude i prvima i drugima (sa grinjama se «lepo slažu» do kraja života). Grinje su paraziti, ali ipak imaju neku funkciju. Ne postoje samo da bi nas nervirale. One su «čistači» i žive svuda oko nas, na svim kontinentima. Inače, obožavaju prašinu, jer se njome i hrane, tačnije onim čega u prašini dosta ima – ljuspicama naše kože.

Podeli:

Komentari

Ostavite komentar (Vaša mail adresa neće biti objavljena)

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Molimo Vas za pitanja pedijatru umesto Komentara koristite našu kontakt formu PITAJTE PEDIJATRA