Boginje… Boginje, boginje kao, kao:
Svrbi i imamo temperaturu
Kao nema napolje
Kao sva/sav sam u tufnama
Boginje izazivaju virusi i bakterije. Za lekare, to su osipne groznice. Oni imaju i svoju podelu, na varicele, morbile, rubelu…a komšiluk svoju: male, ovčije, crvenka…
Za decu su boginje boginje.
A boginje donose napred pobrojano, dakle računica je jednostavna: boginje = napast. Ima i takvih koji se boginjama obraduju, ali samo ako su pale pred kontrolni. Prenose se lako. U slučaju osipa, ne ide se u komšiluk po znanje, već kod pedijatra. On, počastvovan budući posetom, iz rukava prepozna stvar i pametno kaže: „To su varicele/rubela/morbili/šarlah…“ Obično prepiše mirovanje i naglasi KUPANJE (za razliku od komšiluka). Stvar ubrzo prođe uglavnom sama od sebe. Važno je boginje ne češati, jer se pod noktima nalaze brojni mikroorganizmi pa se mogu inficirati. Posle može zaostati i ožiljak. Postoje danas sredstva koja olakšavaju muke. Ali, to će već reći pedijatar.
Bilo je nakad i velikih boginja, variole, ali im je čovečanstvo uskratilo dobrodošlicu. Danas ih se samo stari sećaju. Ko voli da se plaši, pogleda domaći film na ovu temu.
Bolovanje… najomiljeniji period u odrastanju. Mama (uglavnom) je kod kuće, pa ni dete ne mora da ide u obdanište. I mame i tate vole ovaj „praznik“ (sinonim je: drugi najomiljeniji san odraslih sa ovih prostora, naravno posle prevremene penzije, a rame uz rame sa poslom u državnom preduzeću). Bolovanje je kako mu samo ime kaže izostanak zaposlenog sa posla, zbog bolesti. Ima malo gnjavaže sa lekarom opšte prakse, ali je zato u domu pravi raj. Kuća peva, zveckaju tanjiri. Šalu na stranu; postoji više vrsta bolovanja: bolovanje za trudnice i porodilje (blaženo), bolovanje zbog bolesti, bolovanje zbog smrtnog slučaja (daleko bilo), zbog bolesti člana porodice… Sve u svemu, iako je povod tužan, deca se bolovanju raduju.
Balano-postitis
Devojčice ovo ne moraju da znaju, bar dok ne postanu mame dečaka. Ipak tate češće naiđu na balanitis. Mame će reći da je to zato što su samo uveče kod kuće, kad kupaju svoje „sinčuge.“ Sinčugi treba još od prvog kupanja navlačiti kožicu na piši. U toku kupanja. Lagano i u toploj vodi. Do kraja prve godine, sva kožica bi trebalo da bude oslobođena. Ipak, stvari mogu krenuti i naopako, kad se između kožice i piše nakupi prljavština (smegma). Bakterije su obično pridošle iz pelene. Piša pocrveni i otekne (balanitis), kao i kožica koja ga pokriva (postitis), a svako mokrenje postaje bolno, pa dete plače neutešno. Tad je vreme za posetu dečjem urologu. Veštim manevrom, on za tili čas očisti smegmu, namaže lokalni antibiotik sa kortikosteroidom (didemral) i sve tegobe uz redovnu higijenu, sa još par mazanja kod kuće, prođu za 3 do 4 dana. Ima malo plakanja i nespavanja noću, ali šta je to za dobro utrenirane roditelje.
Blefaritis
Devojčice, ako ste primetile u razredu ili grupi dečaka koji vam stalno namiguje, a kad mu uzvratite pogled trlja oči, verovatno ste se prvo zapitale da li je blesav; pa zatim da li mu je sinoć tata gadno hrkao; i na kraju da, ne daj Bože, nema nešto „protiv“ vas… znate, tamba lamba. Bilo koji odgovor da vam se svideo, pogrešan je. On najverovatnije ima blefaritis. Blefaritis može biti akutni i hronični. Može biti i infektivni i seboroični. Ivice kapaka su suve, crvene i lako se ljuspaju. Uz to i jako svrbe ili čak grebuckaju. On često trlja oči, pa okolina opet spominje tatu. Kod ovog problema, izvodni kanali lojnih žlezda (koji se nalaze baš na ivici kapka), najčešće se zapuše, te nedovoljno loja učestvuje u formiranju suznog filma. Slab suzni film brzo pukne, pa se nedostatak kvaliteta rešava učestalim treptanjem. Njime se suzni film formira iznova. Trljanje očiju je refleksna radnja, ali donosi olakšanje jer se trljanjem kapka zgrušani loj potiskuje napolje, a kanali pročišćavaju. Ako umivanje toplom vodom i slabim rastvorom kosilija; ili topli oblozi uz trljanje put naniže i upolje ne pomognu, pravi izbor je otići kod oftalmologa. To je lekar za oči. Problem rešava krajnje jednostavno i brzo. Daje i garanciju.
Komentari 0