Autizam

Autizam je razvojni poremećaj koji se javlja u ranom detinjstvu i traje do kraja života. Osobe sa ovim problemom imaju teškoća u učenju, počev od ranog usvajanja osnovnih navika, pa do sticanja apstraktnih znanja i socijalnih veština.

Smetnje su najviše izražene u domenu komunikacije, u razumevanju i prihvatanju pravila i zahteva koje socijalne situacije postavljaju, kao i usklađivanju ponašanja tim situacijama.

Mr Danijela Helc, logoped, sertifikovani je ABA terapeut, vlasnik i direktor logopedsko-psihološkog centra Unionhealth u Beogradu. Sa njom smo razgovarali o autizmu, odnosno o širokoj lepezi poremećaja koje taj termin pokriva.

Šta je autizam? 


– Termin autizam ili pervazivni razvojni poremećaj (PRP) pokriva širok spektar poremećaja. Praktično ga definiše neprisustvo određenog ponašanja. U literaturi se sreće termin «trijada» oštećenja, što podrazumeva:

  • poremećaj verbalne i neverbalne komunikacije
  • nepostojanje imaginacije
  • nemogućnost socijalizacije

Postoji i bihejvioralna manifestacija bolesti (što se tiče ponašanja):

* prisustvo stereotipnih pokreta – prstima ili telom
* hipersenzibilnost senzora – bilo slušnih, vizuelnih ili taktilnih
* rutina u svakodnevnim aktivnostima
* izražena hiperaktivnost i uznemirenost, poremećaj ciklusa
* fascinacija TV reklamama, kompjuterima…

Koji simptomi, i u kom uzrastu deteta se ispoljavaju?


– Prvi simptomi su:
♦ neodazivanje na ime (pa se često događa da se posumnja na sluh)
♦ nepostojanje adekvatnog rečnika za određeni uzrast
♦ ispunjavanje želja preko gesta
♦ neadekvatno igranje igračkama
♦ «odsustvo pogleda» – jasnog kontakta očima
♦ poremećaj pažnje i hiperaktivnost
♦ nepostojanje «zajedničke» pažnje, odnosno upiranja prstom u željenu stvar

Treba reagovati već oko detetove druge godine, jer je to pravo vreme za intervenciju.

Da li je poznat uzrok ovih poremećaja?


– Ne znaju se svi uzroci, a one «poznate» treba «lečiti». Inače, uzroci mogu da budu genetski, imunološki, metabolički… U svakom slučaju, radi se o deci sa imunološkim deficitom, kod koje i antibiotik i imunizacija mogu da budu «okidači» za nastanak poremećaja.

Ima li leka? 


– Autizam je poremećaj za koji ne možemo reći da je (još uvek) pronađen lek. Ali, postoji terapija kod koje (kao i kod drugih bolesti za koje ne postoji jedan lek), ako se na vreme i pravilno sprovodi – mogu da se postignu jako dobri rezultati, a u nekim slučajevima i da dođe do izlečenja.

Kako se toj deci i njihovim roditeljima može konkretno pomoći?
– Pre svega, ranim dijagnostikovanjem. Vreme je najvažniji faktor u prognozi toka poremećaja. Za to su odgovorni pedijatri. Odmah potom, pravilna procena psihologa i terapeuta, biomedicinska procena i intenzivna terapija – omogućavaju da se spektar ovih poremećaja u velikoj meri smanji.

Koliko ima registrovane dece sa tom dijagnozom u našoj zemlji? U kojim državama sveta ima najviše registrovanih mališana?
– Mislim da ne postoji uredna statistika broja ove dece kod nas. Inače, ne primećuje se razlika u broju obolelih od zemlje do zemlje. Nažalost, radi se o «epidemiološkim» brojkama, jer sve statistike iz sveta govore o tome. Na primer, postoji podatak iz SAD-a da je u 2000. godini svako 250. dete bilo kasnije autistično, 2006. svako 166. dete, a 2007. svaki 155. mališan.

Kakva je perspektiva ovih pacijenata? 


– Perspektiva je u direktnoj korelaciji sa potencijalima koje svako od njih poseduje, kao i vremenom kada je započet tretman, adekvatnim tretiranjem poremećaja, ali i podrškom porodice, društva… Ako pođemo od pretpostavke da je moguće adekvatno tretirati razvojne poremećaje, onda je prognoza njihovog budućeg života svakako optimistična.

Šta konkretno radite u okviru vašeg terapeutskog centra Unionhealth?


– U našem Centru je omogućena biološka, nutritivna i logopedsko-psihološka terapija, takođe i detoksikacija u infracrvenoj sauni. Omogućena su laboratorijska ispitivanja preko The Great Plains laboratorije, čiji smo generalni zastupnici za Istočnu Evropu. Pošto je naš program dobio akreditaciju od Ministarstva za rad i socijalnu politiku, mi ga sa ovom populacijom sprovodimo individualno ili grupno – u zavisnosti od potrebe, kao i želje roditelja. Centar sarađuje sa Institutom za hiperbaričnu medicinu – nedavno je završena prva terapijska tura kiseonikom.

Osim toga, u našem Centru mogu da se nabave suplementi koji su neophodni za ovu decu, jer je većina njih na specijalnom režimu ishrane – bez glutena, kazeina, šećera i aditiva.

Odlučila sam se za multidisciplinarni pristup, jer on jedini obezbeđuje uspeh. Bolesno dete ne može da uči. A bez vežbanja, i dete bez problema neće imati uspeha. Cilj je dovesti dete do maksimuma njegovog biološkog potencijala.

Na čija saznanja iz sveta se oslanjate? 


– Ja sam, sticajem okolnosti, živela i radila u SAD, njihov sam đak. Amerika, kao mnogoljudna zemlja, ima veliki problem sa pojavom razvojnih poremećaja, pa i autizma. Poslednjih dvadeset godina, veliki broj eminentnih stručnjaka se udružio i radi na otkrivanju uzroka i adekvatne terapije za ovaj poremećaj. Oni su, zajedno sa nekim stručnjacima iz Evrope, pioniri ovog značajnog projekta. U poslednje vreme, izdvajaju se znatna sredstva za istraživanja, pa se nadam da ćemo biti svedoci epohalnog pronalaska, odnosno leka kojim će se uspešno tretirati autizam.

Kakva su vaša iskustva u radu?


– Na sreću, u našem Centru smo postigli prilične uspehe, i to je jedini motiv koji nas, sve zajedno, drži na okupu. Uostalom, roditelji najbolje znaju da opišu promene kod svoje dece. Veliki broj je onih koji će vam reći da njihova deca više nemaju problem, ili da je zanemarljiv u odnosu na početni status. Najvažnija potvrda za znanje, trud i uspeh – stiže nam upravo od roditelja, pa možemo reći da imamo uspeha.

Da li se kod nas održavaju naučni seminari o ovoj problematici? 


– U Beogradu je 20. i 21. septembra održana II konferencija na temu Biološki tretmani za autizam – razvojne poremećaje.
Osmišljena je za lekare, psihologe, defektologe i nutricioniste, ali i za roditelje. Njih su sva predavanja izuzetno interesovala, jer su sva podjednako važna – počev od onih koja govore o metaboličkim abnormalnostima i imunodeficijenciji, potom o dijeti u korelaciji sa simptomima autizma i suplementaciji u ishrani, preko onih o laboratorijskim testovima koji se mogu obaviti i strategije za implementaciju terapije, pa do samog ABA programa, kao najboljeg programa za ranu bihejvioralnu intervenciju.

Koja predavanja biste izdvojili? Ima li nekih novih saznanja? 


– Za one koji se do sada nisu bavili problematikom bioloških uzroka nastanka autizma, sve teme su značajne. Što se tiče onih koji prate takva istraživanja, novine su pojava oksalata kod autizma, kao i uloga smanjene koncentracije holesterola.

Takođe je važna obuka za ABA program, koja se odvijala nakon konferencije na Fakultetu za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju, a držala je naša gošća iz SAD, sertifikovani terapeut, mr Nensi Čemplin. Za edukaciju je bilo mnogo zainteresovanih – što terapeuta, što roditelja.

Da li je na našim prostorima autizam «bauk»?
– Svaka epidemiološka pojava plaši, a posebno ako se o samoj prirodi problema malo zna.

Svojevremeno se govorilo o pojedinim razvojnim poremećajima kod nekih naših poznatih ličnosti iz ranijih vremena…
– O istorijskim ličnostima se spekuliše: kao, na primer, o Teslinim genijalnim sposobnostima – sa jedne strane i izrazitom problemu u socijalnim interakcijama, sa druge. To bi danas moglo da liči na Aspergerov sindrom, koji je u sklopu autističnog spektra. Što se tiče savremenog perioda, sa sigurnošću mogu da kažem da su razvojni poremećaji prisutni u svim strukturama i slojevima društva.

Podeli:

Komentari

  1. jutric-bosko says:

    hvala vam za sve sto objavite jer je sve od koristi za roditelje kako bi bolje razumjeli svoju djecu hvala

  2. Dejvid says:

    Dali postoji sansa da se izleci autizam ako neko zna molim da mi jave 0638403963

  3. Dejvid says:

    Jer imam problem sa sina molim sve dobre ljude za pomoc


Ostavite komentar (Vaša mail adresa neće biti objavljena)

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Molimo Vas za pitanja pedijatru umesto Komentara koristite našu kontakt formu PITAJTE PEDIJATRA