Ako je grlo “baš crveno” (a to nije često) PRE davanja leka treba uraditi bris grla, mada je šansa da je on pozitivan veoma mala! Ako se u brisu nađe bakterija koja zahteva lečenje TEK TADA treba prepisati antibiotik.
Da li antibiotik može da škodi ?
Svaki lek ima neželjena dejstva, pa i antibiotici. Ruku na srce, amoksicilin i nije neki “opasan” lek, ali ima svoje mane. Može napraviti proliv, povraćanje, a ono što je skoro redovna pojava je bujajne gljivica u ustima pa nastaje soor – kandidijaza usta koja je veoma neprijatna za bebu. To boli, pa dete slabije jede i nervozno je. Lepo se soor leči, ali zašto davati antibiotik kada za to nema razloga!
Druga važna mana antibiotika je što može maskirati težu infekciju, na primer infekciju mokraćnih kanala, što može biti veoma opasno. Infekcija se samo pritaji, pa po prestanku davanja leka ponovo se vrati, ali u još gorem svetlu.
Šta je trebalo da se uradi kod ovog deteta
Kada dete ima povišenu telesnu temperaturu u prvoj godini života OBAVEZNO treba uraditi kompletnu krvnu sliku (dakle sa leukocitarnom formulom) i pregled mokraće.
*Krvna slika će pokazati koliko je infekcija “uzela maha”, i dati orijentaciju u pogledu uzroka povišene telesne temperature.
*Pregled urina (sediment urina) je brza anliza koja za sat – dva jasno pokaže da li beba ima infekciju mokračnih puteva. Nema drugog načina da se ovo dokaže! Kada se u urinu nađe povišen broj leukocita (leukociturija) obavezno se uzme mokraća i za urinokulturu – bakteriološki pregled mokraće koji će jasno pokazati bakteriju – prouzrokovača infekcije. Tada se uradi iantibiogram – jednostavna analiza koja pokaže koji su antibiotici najefikasniji u borbi sa tom bakterijom.
Izuzetno je važno isključiti urinarnu infekciju kao uzrok povišene temperature kod odojčeta, jer ove infekcije traže adekvatnu antibiotsku terapiju, ali i druge dijagnostičke procedure koje se preduzimaju posle sanacije infekcije, u cilju otkrivanja pravog uzroka infekcije mokraćnih puteva.
*Ako je pregled urina uredan, onda smo “na konju” jer se skoro sigurno radi o virusnoj infekciji. Ako je grlo “baš crveno” (a to nije često) PRE davanja leka treba uraditi bris grla, mada je šansa da je on pozitivan veoma mala! Ako se u brisu nađe bakterija koja zahteva lečenje TEK TADA treba prepisati antibiotik.
Ovo je primer kontraverze koja ne bi smela da bude problem, ali je dobar primer kako nepoštovanje jednostavne medicinske doktrine dovodi do sasvim nepotrebnih problema.
Autor: Goran Vukomanović
Medicinski fakultet u Beogradu završio 1991. godine. Specijalistički ispit iz pedijatrije položio 1996. godine. Upisao poslediplomske studije iz kardiologije. Magistarsku tezu pod nazivom Neinvazivna procena ventrikularnih ekstrasistola kod dece sa strukturno neoštećenim srcem odbranio 1998. na Medicinskom fakultetu u Beogradu. Uže oblasti rada i istraživanja su pedijatrijska kardiologija, aritmologija, dečja sportska medicina kao i telemedicina. Šef Odseka za poremećaje ritma, elektrofiziologiju i pejsing Univerzitetske dečje klinike. Kao (ko)autor učestvovao u izradi preko 140 naučnih i stručnih radova objavljenih u međunarodnim stručnim časpopisima, zbornicima sa internacionalnih i domaćih kongresa, u domaćim stručnim časopisima, kao i priloga u knjigama i monografijama. Usavršavao se u Kantonspitalu u Baselu, Svajcarska (Prof. dr Wofgang Kiowski) i u Arkansas Children’s Hospital, Little Rock, SAD, (Prof. dr Christopher Erickson).
Osnivač je edukacionog projekta "Zdravo dete" koji je posvećen edukaciji roditelja i zdravstvenih radnika u primarnoj zdravstvenoj zaštiti sa ciljem očuvanja i unapeđenja zdravlja dece. Oženjen, otac troje dece.
