Foto: Pxfuel
Alergije, koje uključuju hranu, venome insekata, lekove, kao i inhalatorne (tzv.ekološke) alergije, kao što su polenske alergije, alergijska astma i alergija na grinje, kolektivno utiču na najmanje 20% populacije u Srbiji – otprilike 1,4 miliona stanovništva ima alergije.
Neviđeni porast alergije na hranu u Srbiji, predstavlja stvarnu i stalnu pretnju javnom zdravlju. Njegovo rešavanje zahteva inovativna rešenja i brzo praćenje efikasnih pristupa koji optimizuju zdravlje, kao što je oralna imunoterapija (OIT) za lečenje alergija na hranu. Nema vremena za čekanje da se usvoje neka od postojećih rešenja iz prakse iz sveta i regiona, kao što je OIT, koji je uspešno preokrenuo ili bar ozbiljno smanjio alergije za mnoge pacijente, a naročito decu sa visokim klasama alergija na određene namirnice koje mogu dovesti i do smrtnog ishoda.
Oralna imunoterapija je jedino dugoročno rešenje
Doktor Douglas Jones, specijalista alergolog i imunolog iz države Juta iz Sjedinjenih Američkih Država, koji se bavi oralnom imunoterapijom od 2010. godine, jedan od pionira primene kliničkih smernica i protokola za bezbedno sprovođenje oralne imunoterapije za mnoge poznate alergene, uključujući hranu. On je rekao da je oralna imunoterapija daleko sigurnija i superiornija od bilo kojeg drugog poznatog pristupa u desenzibilizaciji alergija na hranu danas. Klinike u kojima on radi zajedno sa timom kolega uspešno su lečile oralnom imunoterapijom više od 1.800 pacijenata (uključujući više od 40 australijskih porodica) sa stopom uspeha od 92%.
Dr. Jones je istakao: „Kada je u pitanju alergija na hranu, svaka godina odlaganja tretmana, povećava sve vrste troškova. Iza oralne imunoterapije postoje vredni dokazi više od jedne decenije kako bi se osporili razlozi zbog kojih se ne nudi kao opcija. Znam da mnogi roditelji mole lekare i ministarstva dugi niz godina da ovaj izbor učine dostupnim svojim pacijentima. Verujem da zaslužuju da budu saslušani.“
Profesorka Mirjana Turkalj, dečiji alergolog/imunolog iz Zagreba, članica EAACI (European Academy of Allergology and Clinical Immunology) i ERS (European Respiratory Society) sprovodi OIT terapiju već 6 – 7 godina u dečijoj bolnici Srebrnjak. u Zagrebu. Terapiju je prošlo oko 50 – ak pacijenata i rezultati su odlični.
“Preko 90% bolesnika je podiglo prag tolerancije na određenu hranu, a potpunu toleranciju je postiglo cca 40% liječenih.”- navodi prof. Turkalj.
Do sada se terapija OIT u Srebrnjak bolnici sprovodila na kravlje mleko, jaja i kikiriki, kao i sporadično na pšenično brašno i lešnik.
Snežana Šundić – Vardić, osnivač Nacionalnog udruženja Alergija i ja i mama deteta sa visokim klasama alergije na hranu, naglasila je: „Nažalost, OIT se još uvek praktično ne sprovodi u Srbiji, jer samo jedna dečija klinika nudi OIT i to samo kod alergije na protein kravljeg mleka. Cilj našeg udruženja je da se terapija obezbedi za sve pacijente, dakle – u više klinika, širom zemlje, kao i na sve namirnice, naročito za one koje su intenzivne i mogu dovesti pacijenta u rizik po život. Zbog toga se Nacionalno udruženje Alergija i ja u kontaktu sa stručnjacima iz regiona, ali i širom sveta, posvećuje progresivnim alergolozima u Srbiji koji žele da uvedu ovaj tretman na najbezbedniji mogući način.“
Ljudi u ruralnim i udaljenim područjima se izlažu dodatnim troškovima i teretu (kao što su putovanja i smeštaj) da traže savet specijaliste u većim gradovima u Srbiji, što nije lako dostupno, jer je period čekanja preterano dug.
Trenutni tretmani u Srbiji su ispod očekivanog, jer postoje mnoga obećavajuća rešenja koja se koriste u inostranstvu. Ubrzanje njihove široke lokalne upotrebe zahtevala bi promenu razmišljanja čak i među samim specijalistima.
Mnogi smatraju da je ovaj vid terapije rizičan, međutim, svaki izlazak za porodice sa alergijom na hranu je neverovatno rizičan, jer se moraju osloniti na dobru volju zaposlenih u restoranima što često može da pođe po zlu. Na svakom koraku su preduzeća koja krše zakon u navođenju alergena u hrani.
Srpske porodice pate u tišini
Porodice koje žive sa alergijom na hranu pate u tišini. Postoji ogroman trošak prilagođavanja svakodnevnog života alergijama na hranu, pa čak i godišnjim planovima za odmor (ako se neko usudi da ode na odmor izvan svog sigurnog kućnog okruženja). Obezbeđivanje redovnih i validnih zaliha adrenalinskog injektora Epinefrina, antihistaminika, steroida, godišnje posete specijalistima, preduzimanje često traumatskih testova krvi ili kože, nepredviđene posete hitnoj pomoći itd. uzimaju ogroman danak svakodnevnom životu ljudi koji pate od alergija na hranu.
Rizik od anafilakse stvara ogroman društveni, emocionalni i psihološki trošak i anksioznost života sa alergijama na hranu gde svako slučajno izlaganje može biti fatalno. Mnoga deca su isključena iz društvenih događaja zbog dijagnostifikovane alergije na hranu. Većina osoba koje pate od alergije na hranu, posebno deca, bila su maltretirane ili ismejane zbog svog stanja bar jednom. Ovo može imati duboke posledice po njihovo samopoštovanje, izostanak iz škole ili posla i učešće u raznim društvenim aktivnostima koje zahtevaju bilo kakav kontakt sa hranom.
Iskustva sa OIT
Oralna imunoterapija je započeta u SAD oko 2004. godine, iako je prvi put korišćena 1998. godine u Evropi. Sada postoje stotine obučenih specijalista koji praktikuju oralno imunoterapiju širom sveta.
Udruženje Alergija i ja je u kontaktu sa porodicama koje su uspešno preduzele oralnu imunoterapiju u inostranstvu (naročito u bolnici Srebrnjak u Zagrebu) i ističu na svom web sajtu neka od njihovih iskustava i izazova.
Snežana, koja putuje u Zagreb sa svojom porodicom na lečenje oralnom imunoterapijom za alergiju na kikiriki, podelila je svoje iskustvo:
„Naše iskustvo sa OIT terapijom nam polako menja život i verovatno nam je već spasilo život. Moje dete već nakon nekoliko terapija može da toleriše kikiriki u tragovima u prehrambenim proizvodima i nema više toliko straha kada ode u školu, ako neko dete ponese neku grickalicu koja sadrži kikiriki. Ranije je i inhalatorno reagovao, odnosno smetalo mu je kada se samo otvori neka kesica proizvoda sa kikirikijem, a već nakon par meseci – toga nema. Naši životi će biti zauvek promenjeni na najbolji mogući način.“
U Srbiji se oralna imunoterapija kod alergije na hranu primenjuje kod dece u Univerzitetskoj dečijoj klinici u Tiršovoj, za sada samo kod alergije na proteine kravljeg mleka. Liste čekanja su duge, tako da se dešava da neka deca dok čekaju prerastu alergiju na mleko, uzimajući u obzir činjenicu da alergija na proteine mleka u 90% slučajeva, kada se dijagnostikuje kod beba, nestaje do 2 – 3. godine života. Mnoge porodice iz Srbije idu u susedne zemlje na OIT lečenje alergija na hranu, što predstavlja ogroman finansijski izdatak koji ne mogu svi da priušte.
Jedna od ključnih stvari pri lečenju alergija, pored podrazumevanih pregleda i kontrola kod lekara, jeste komunikacija sa osobama koje imaju isti problem, sa zajednicom pacijenata. U našoj zemlji to je Nacionalno udruženje Alergija i ja – udruženje pacijenata koje usko sarađuje sa lekarima po pitanju atopijskog dermatitisa, nutritivnih alergija, alergijskog rinitisa i astme.
Kako vas nije sramota da u Srbiji samo na jednom mestu može da se radi testiranje dece na lekove?! Ako ćete da idete preko doma zdravlja, termini su svi popunjeni za godinu dana, a ako ćete privatno pregled je papreno skup i opet treba da upadnete u Tiršovu samo, gde je sve popunjeno u narednih godinu dana! Hrana u Srbiji je đubre, deca su sve više alergična na sve. Lekovi su đubre, puni aditiva. Truju se deca na svakom koraku pa su i alergije neizbežne, i to hvala Bogu kad je samo alergijska reakcija u pitanju, da nije nešto, ne daj Bože, gore… Sramota državo Srbijo!