Na kraju (ili na početku) moramo da izađemo u susret brojnim pitanjima roditelja i ispričamo priču o aflatoksinu, iz ugla objektivnih činjenica, ali ipak sa subjektivnom notom koja je posledica nezadovoljstva celokupnom „situacijom“.
- Kako su dobili ime
Ima mnogo gljivica, svuda oko nas, ali jedna baš voli SVE vrste biljaka. Ona stvara hemijsku supstancu koja je OTROVNA, pa se naziva toksin!
Gljiva se zove se Aspergilus FLAvus = AFLA + TOXIN (toksičan, OTROVAN za zdravlje) = AFLATOKSIN. Dakle NIJE alfa-toksin, mada bi mogao i ovako da je nazove imajući u vidu da je prvi među gljivičnim toksinima po štetnosti za zdravlje ljudi!
- Koje vrste Aflatoksina postoje
Četiri su osnovne vrste ovog toksina:
- Aflatoksin B1 i B2, ka i Aflatoksin G1 i G2
Kada stigne u organizam sisara, aflatoksin B1 se „pretvara“ (metaboliše) u Aflatoksin M1, a o njemu se baš govori ovih dana i nedelja, a kako stvari stoje mesecima će (nažalost) biti aktuelna tema! Aflatoksin M1 se, dakle, nalazi u mleku, dostupan je za merenje u laboratorijama, a postao je centralna medijska „ličnost“ u ovom delu Evrope!
- Kako stiže u mleko
Lako!
Krava jede kontaminiranu stočnu hranu, Izluči aflatoksin M1 u mleko koje stiže do potrošača, pa i dece!
- Odakle aflatoksin u stočnoj hrani
Većina potrošača, do ovih nemilih događaja, nije ni znala da OGROMNA većina krava (čije mleko pijemo) NE pase travu već jede stočnu hranu u kojoj je kukuruz veoma važan sastojak. NIJE problem u kukuruzu kao zdravoj žitarici, već je problem u KONTAMINIRANOM („zagađenom“ ili inficiranom) kukuruzu! Zbog letošnje suše zrno kukuruza je „napuklo“, a to baš voli gljivica Aspergilus flavus i tako se lepo razmnožava u njemu.
Kad se takav kukuruz uskladišti u silose, tek su tamo IDEALNI uslovi da se gljivica dalje širi i truje kukuruz. E ovakav se kukuruz je očigledno stigao do krava, pa i u mleko!
- Pa zar krava hoće da jede pokvaren kukuruz
NEĆE, osim ako nije pomešan sa zdravim kukuruzom!
Potpuno je jasno da je došlo do ove sramotne „kombinatorike“ u pripremi i distribuciji stočne hrane i da je to zapravo ključ problema sa kojim se susrećemo!
- Kako to da ne primećujemo aflatoksin u mleku
Nažalost, on NEMA ukus i miris, pa ga ne možemo osetiti u mleku.
- Da li je zaista kancerogen
Da se podsetimo šta su kancerogeni – to su supstance koje izazivaju različite vrste malignih bolesti (tumora)!
Postoji jedna veoma respektabilna međunarodna, EKSPERTSKA organizacija koja se bavi istraživanjem kancera – IARC (International Agency for Research on Cancer) koja jasno poručuje:
- Aflatoksin B1 spada u grupu 1 kancerogena – ima najjače moguće kancerogeno dejstvo na ljude!
- Aflatoksin M1, koji nastaje iz Aflatoksina B1 je grupa 2A – to znači da dokazano kancerogen za životinje, kao i da je verovatno kancerogem za ljude! Na prvi pogled „utešno“, ali NIJE – postoje studije koje su jasno pokazale da i M1 aflatoskin nažalost učestvuje u nastanku raka jetre kod ljudi!
- A kako aflatoksin utiče na zdravlje dece
Nema dileme – Aflatoksin M1 je OPASAN po zdravlje dece!
- Koje su dozvoljene količine u 1 kg mleka
Evropska unija (kojoj stremimo) jasno definiše maksimalne vrednosti Aflatoksina M1 u mleku:
- 0,05 mcg (mikrograma) za odrasle
- 0,025 mcg za decu!
SAD i Rusija (i još neke zemlje)
- 0,5 mcg, dakle deset puta više!
- Pa koga da slušamo
Zdravu pamet!
NIJE slučajno „gomila“ eksperata Evropske unije koji se bave uticajem aflatoksina na zdravlje ljudi uvela ove „stroge“ kriterijume! Oni se NISU obazirali na „ekonomske posledice“ ovih vrednosti na mlekarsku industriju već su se rukovodili ISKLJUČIVO zaštitom zdravlja ljudi!
A sada, nama hoće da objasne da „slobodno pijemo mleko“ koje ima i do dvadeset puta veće količine aflatoksina u odnosu na dozvoljene vrednosti Evropske unije za decu!
Prosta matematika: 0,025 x 20=0,5! Pa zar ovo da prođe u zemlji višestrukih svestkih šampiona u matematici!
- Šta nam je donela SUPERANALIZA u Holandiji
Jasno je – dve trećine uzoraka NE odgovaraju standardima Evropske unije!
Iako je naša vlada podigla (vratila) maksimalni nivo na 0,5 mcg/kg , ipak je odlučeno da se svo mleko koje ima više od 0,05 mcg NE vrati na rafove prodavnica, već da se „pretvori u mleko u prahu“!
- Na kraju, da li da pijemo mleko?
Odrasli: odlučite sami, tako nam je „sa vrha“ preporučeno, još na početku „krize“ sa aflatoksinom.
- A deca?
NEMA dileme – treba se držati strogih kriteriuma!
To znači da NEMA kompromisa „u cilju zaštite mlekarske industrije“, isključivo treba koristiti mleko BEZ aflatoksina, ili sa vrednostima ISPOD definisane granice po kriteriumima Evropske unije!
- Šta da piju odojčad:
Majčino mleko!
Nema boljeg za bebu, a majka treba da koristi mleko BEZ aflatoksina, ili sa vrednostima ISPOD definisane granice po kriteriumima Evropske unije!
Ako mama NE može da doji, NE treba davati „razblaženo“ kravlje mleko već mlečne formule! Ne propagiramo adaptirano mleko, već podvlačimo činjenicu da se mleko koje se sprema za bebe DALEKO bolje (strožije) kontroliše, u odnosu na „obično“ kravlje mleko. To je naprosto deo procesa koji je regulisan izuzetno striktnim zakonskim odredbama.
- Šta je sa mlečnim proizvodima
Nažalost i oni sadrže opasni aflatoksin, ako se prave od mleka sa nedozvoljenim količinama ove supstance! Čak ni termička obrada ne uništava aflatoksin
- Da li je organsko mleko sigurno
Jeste!
Organsko mleko bi MORALO da se dobija od krava koje su pasle travu ili jele seno koje je „ubrano“ sa njiva na kojima NEMA ŠANSE da se „zapate“ gljivice!
Skeptici bi rekli da ni ovo nije sigurno, ali da podsetimo – aflatoksin se relativno lako utvrđuje u mleku, pa je kontrola moguća i jednostavna!
- Ko je kriv za ovu „situaciju“
Zaista NIJE naše da o tome pričamo i „sudimo“. Ipak, jedno je jasno: sistem kontrole i nadzora kvaliteta NIJE dobar i MORA se korenito promeniti. Samo redovne i obavezne kontrole mleka (i drugih namirnica) mogu odagnati sumnje i dati jasan odgovor na pitanje: kakvo mleko pijemo?
Ovako nikada nećemo saznati koliko dugo smo bili izloženi aflatoksinu i šta nas čeka u narednim godinama. Ostaje nam da se nadamo i verujemo u procene stručnjaka da ranije nije bilo uslova da se duže izlažemo aflatoksinu, kao i da se štetni efekti po zdravlje dešavaju tek pri dugotrajnom korišćenju „zaraženog“ mleka.
Jeste stara tema i kasnim sa komentarom, ali clanak je elokventan – 10/10. Zna covek znanjie i ume da ga prenese.