Foto> Dark
Prvi put kada sam prepoznala da sam prebrižan roditelj, bilo je kada je naše prvo dete spavalo, a Den moj suprug i ja smo krečili sobu. Kada je dete zaplakalo, on nije, čak ni na sekund prestao sa onim što je do tada radio niti pomislio da je uzme u ruke. U tom trenutku oboje smo radili u korporativnim firmama i radili smo na istom projektu. To je bilo kao igralište, pa, ako ne računate činjenicu da sam je ja nosila u stomaku 9 meseci, što bi mi možda i dalo prednost u tom zaštitničkom ponašanju.
Šta je prebrižan roditelj?
14 godina kasnije, ja sam i dalje predan roditelj. Sada radim pola radnog vremena od kuće, u svom konsultantskom biznisu, tako da to pravi malo više smisla, ali je i dalje teško. „Mama, mamaaa, mamice, mama, mama, mamice, mamaaaa.“ Po. Ceo. Dan. Uspevam da ispunim potrebe svo troje naše dece, aktivnosti koje pohađaju, prevoz, doktori i zubari, njihovi prijatelji i momci, povređena osećanja, školski neuspesi, kupovina poklona, frizeri, odeća, zahvalice… Takođe uspevam da uskladim i koji veš treba da nose u zavisnosti od sezone. Ovo je posao za koji samo predani roditelji znaju da postoji.
Ovakavi roditelji znaju imena nastavnika svoje dece, svih nastavnika. Popunjavaju beskonačne upitnike i forme, uključujući i 20 stranica legalnog dokumenta potrebnog da bi se vaše dete bavilo nekim sportom u školi, koji uključuje i zakletvu da nećete nikoga tužiti ako vaše dete dobije neki potres, a dobiće ga na sportu sigurno. Oni slušaju dugačke, dosadne priče o teretanama koje nemaju nikakvog smisla. Oni znaju u svakom trenutku koliko ima wc papira u kući. Oni nemaju svoj kalendar, već kalndar sa svim događajima vezanim za svoju decu. Oni neumorno rade na tome da izgrade dobre odnose sa osobljem škole. Oni znaju sve dečje brojeve, uključujući i cipele…
Vikanje na „pomoćnog“ roditelja.
I usput, ovaj blog nije takmičenje između muža i žene u tome kome je gore. Moj muž više zarađuje, kosi travu, ubija paukove, što je sve podjednak stres i nezadovoljstvo. On je takođe od velike pomoći i jedan divan suprug i roditelj. Ali, u moju odbranu, kosilica i paukovi ne viču mama sto puta na dan, i njegov sef ne ide na odmor sa njim. Samo kažem J I on će i prvi priznati da sam ja izvukla deblji kraj. Njegovo lice izgleda kao da boli kada mu kažem samo par stvari koje su se desile tog dana. Tako da, on pomaže i to puno. Ali što se tiče svega ostalog, on je sekundarni roditelj.
Slučajnost
Postoji mala razlika između primarnog i sekundarnog roditelja. Lili ima dzez ponedeljkom uveče. I ja znam da će ona stići tamo, i posle kući, iako Grejsi ima tenis u potpuno isto vreme. Logistika je na meni. Nema problema. Srediću ja to. Ponekad, dobijem poziv od Dena željnog da pomogne. Ta pitanja obično počinju sa „U koliko sati Lili ima dzez?“ Ja u tom trenutku želim da ga udarim po sred lica. To je isto vreme svake nedelje! I dok on tromo ćaska sa mnom o tome kako može da pomogne, ja istovremeno pokazujem plačljivom Džordžu kako da reši matematiku, dok pravim večeru, i pokušavam da odgovorim na službeni mejl. Tako da, ponekad, desi se da se Denov raspored poklopi sa rasporedom naše dece, ili da on baš u tom trenutku prolazi pored škole. Pomaže? Da. Prebrižni roditelj? Ne. Prebrižni roditelj ne radi po principu slučajnosti.
Pokazivanje
Biti primarni roditelj, barem u mom slučaju, nije da je moj muž kreten, već da deca ne razmišljaju. Oni traže primarnog roditelja. Mene. Ja sam bila pod tušem i stavila ogrlicu svoje ćerke. Ona je ušetala u moju sobu, prošla tatu, i došla do mene. Istina. Iako je i moj muž rekao „ Ja sam ovde“, nije vredelo. Ja sam se možda 5 puta istuširala u kući a da me deca nisu nešto zapitkivala, i imala hitne potrebe. Ja sam duvala balone iz kade, potpisivala kartice, vezivala im kosu. Znam, zaključati vrata. Ja sam kreten. Ali oni bi iskopali tunel, sigurna sam.
Previše informacija
Zaboravite prosečne informacije, primarni roditelji su pravo skladošte informacija. Ni ne znajući, mi idemo po kući i pravimo fotografije u svom mozgu šta se gde nalazi. Jednom dok sam bila u Kaliforniji, Den me je zvao da me pita gde su Džordžove čarape. I najgori deo je… ja sam to znala.
Karantin
Ono što je nevolja, jeste da izgleda da ne postoji izlaz iz toga da budete primarni roditelj. Oni nemaju pauzu, sem ako se fizički ne izoluju iz porodice, i bace mobilne telefone u vodu…što je nemoguće. Čak i kada odu na odmor, one ostave raspored oko toga šta je u kom trenutku na rasporedu za njihovu decu. Oni organizuju igraonice i vođenje na bazen, oni ostavljaju upakovane poklone za rođendane. Ne – predani roditelj, oni samo odu. Neverovatno, samo nas poljube i odu. Ok, udahnite duboko. Pogledajmo sa vedrije strane. Jedini san preostao za predanog roditelja je da deca ne budu zaražena time da samo jednog pitaju za pomoć.
Ovako, roditeljstvo je svakako teško, i roditelji se dovijaju svako na svoj način. Dobro je imati u svesti da ja nisam ekspert za roditeljstvo. Ja sedim u svojoj kuhinji, nosim rasparene čarape i pišem o ideji koja se u mojoj glavi zove predani roditelj, zato što mi je trebalo dosta vremena da shvatim zašto sam bila toliko zabrinuta. Iskreno mislim da predani roditelj jeste dobra ideja i verovatno neophodna za preživljavanje. U suprotnom deca bi onda radila šta god žele i svet bi se raspao. Ali koliko god bilo naporno to je i lep posao, biti predan roditelj jeste ispunjen jakim emocijama, i jedinstveno je. I zaslužuje da se razume, i ima naziv. U suprotnom, mi ćemo biti oni koji trpe udarac.
Napisala : M. Blazoned
Priredila> Ivona Jovanovic
Komentari 0