Prvi šav
Šta je to, uopšte, šav? Znao sam da ćete to da pitate, mada znam i da vam se odgovor neće svideti, jer ima veze sa iglom i koncem, a samim tim i sa bockanjem (nažalost, ne jednom). Ali, šavovi su veoma važni. To su hirurške procedure kojima se popravljaju rupe na svemu i svačemu u telu. Ako se poseče koža, šav vraća stvari na svoje mesto. Ako se pokida krvni sud, šav spaja prekinute delove, i opet je sve po starom. Ako se neko «iskilavi», ponovo šav. Dakle, šav je nezaobilazni deo bilo koje ozbiljnije hirurške procedure.
Ali, ko bi rekao da je prvi šav stavljen još 2.600 godina pre naše ere? To je učinio Imhotep, koji je živeo u drevnom Egiptu, a čije ime u prevodu znači «onaj koji dolazi u miru». Njega mnogi smatraju «pravim» ocem medicine. Iz perspektive današnjice, rad Imhotepa se čini prozaičnim. Video rupu na koži, pa je ušio… Ali, činjenica je da se toga do tada niko nije setio (možda će i rad Bila Gejtsa da se nekome čini trivijalnim za četiri hiljade godina). Stoga se Imhotep među prvima upisao u knjigu hirurga.
Plastična hirurgija
Zamislite, ovom granom medicine su se bavili još u drevnoj Indiji. Lekar se zvao Sušruta, a živeo je i radio u gradu Kaši, u šestom veku pre naše ere. On je operisao nosne devijacije, kamence u mokraćnoj bešici, krpio u boju zasečene uši, i još mnogo toga. Tako se svrstao u prve plastične hirurge. A zašto se plastična hirurgija tako zove? Evo zašto: koren plastic potiče od grčke reči plastikos i znači oblikovati, modelirati, tako da nema nikakve veze sa sintetskim polimerom, koji mi zovemo plastika.
Sušruta je, pored toga što je bio vrstan hirurg, u medicinskom vremeplovu ostao upamćen i po tome što je sa izvanrednom preciznošću definisao do tada nepoznate bolesti – poput angine pektoris, dijabetesa, hipertenzije (visokog krvnog pritiska), lepre, mokraćnih kamenaca… U spisima iz tog doba, stoji: «Mudar beše Sušruta». I zaista je tako!
Hipokratova klupa
To je izum čuvenog doktora, koji nas vodi u peti vek pre nove ere. Pre dve ipo hiljade godina. Klupa je preteča svake trakcije, odnosno razvlačenja, koje mora da se sprovede kod nameštanja iščašenih ili polomljenih kostiju. Hipokrat je naš stari znalac. Često ćemo ga posećivati vremeplovom, a on nas iznova iznenađuje svojom domišljatošću.
Eto, toliko za ovaj put. Putujemo i istražujemo po istoriji.
dr Vladimir Ostojić
Komentari 0