Prema njegovim zapažanjima, način na koji se roditelji obraćaju detetu direktno oblikuje emocionalne obrasce koji se zadržavaju i u odraslom dobu.
Odnos pohvale, gordosti i zavisti
Jerotić je naglašavao važnost umerenosti u podsticaju. Dok je pohvala u ranom detinjstvu ključna za razvoj osećaja sigurnosti i sopstvene vrednosti, prekomerno hvaljenje može imati kontraproduktivne efekte. Smatrao je da takav pristup kod dece može podstaći razvoj gordosti, ali i zavisti.
U razmatranju ljudskih mana, Jerotić je preneo stav da je zavist teža za korigovanje od gordosti. Prema njegovim rečima, oba osećanja koren vuku iz ranog detinjstva, iz prvobitnih odnosa u kojima dete pokušava da utvrdi stepen prihvaćenosti i ljubavi u odnosu na druge članove porodice.
Razlike u metodama komunikacije
Kao primer konstruktivnog pristupa vaspitanju, Jerotić je navodio modele koji se primenjuju u zapadnim kulturama, poput Engleske. Fokus je na reakciji roditelja u trenucima kada dete pogreši ili ne razume zadatak. Umesto emocionalne reakcije i ljutnje, preferira se smiren pristup koji podrazumeva ponovno i strpljivo objašnjavanje bez podizanja tona.
Kritikovao je čestu praksu u domaćem vaspitanju gde se nakon ponovljenog objašnjenja prelazi na prekorne fraze poput: „Treći put ti objašnjavam, šta će od tebe biti?“. Ovakve poruke dete ne doživljava samo kao nervozu roditelja, već kao vrednosni sud koji mu sugeriše da je ono razočaranje ili problem. Tako detetu roditelji nesvesno uništavaju budućnost.
Uticaj straha i sigurnosti na razvoj
Osnovna teza Jerotićevog učenja o vaspitanju jeste da se razvoj ne temelji na strahu, već na osećaju sigurnosti. Izloženost čestim povicima i kritikama kod deteta stvara unutrašnju napetost, koja se kasnije može manifestovati kroz osećaj niže vrednosti ili stalnu potrebu za dokazivanjem.
Dinamika u porodici sa dvoje dece
Poseban osvrt dat je porodici sa dvoje dece, gde je rivalitet za roditeljsku pažnju često najizraženiji. Strah da je drugo dete voljenije stvara podlogu za razvoj zavisti. Jerotić je smatrao da je u takvim konstelacijama ključno da roditelji izbegnu stvaranje atmosfere takmičenja i osiguraju da svako dete podjednako oseća emocionalnu stabilnost.
Vaspitanje se, prema Jerotiću, ne ogleda u postizanju savršenstva, već u kontinuiranom strpljenju i smirenosti. Roditelj koji je sposoban da pruži objašnjenje bez ponižavanja deteta doprinosi razvoju stabilne ličnosti, oslobođene potrebe za kompenzacijom trauma kroz negativne emocije u zrelom dobu.
Komentari 0