U ovom periodu deca intenzivno traže svoje mesto među vršnjacima, dok istovremeno pokušavaju da izgrade osećaj ličnog identiteta. Mišljenje vršnjaka tada dobija na značaju, ali roditelji i dalje ostaju najvažnije sigurno uporište. Upravo zato je podrška odraslih ključna – ne kroz kontrolu, već kroz razumevanje i vođenje piše portal Mother ly
Promene u društvu nisu znak problema
Važno je detetu jasno reći da promena prijatelja ne znači da s njim „nešto nije u redu“. Kada roditelji normalizuju ove faze, dete se oseća sigurnije i spremnije da govori o svojim iskustvima. Umesto pitanja o popularnosti, korisnije je pitati s kim se oseća prijatno i prihvaćeno.
Različiti nivoi prijateljstva
Deci pomaže da razumeju da ne moraju sa svima da budu jednako bliska. Razgovor o tome kome mogu da veruju, a s kim je odnos površniji, razvija socijalnu zrelost i štiti ih od razočaranja. Ovakav pristup smanjuje pritisak da imaju jednog „najboljeg prijatelja“ po svaku cenu.
Veštine ulaska i izlaska iz društvenih situacija
Mnogoj deci je teško da se priključe grupi ili da se povuku iz odnosa u kojem se ne osećaju dobro. Kada s roditeljima unapred uvežbaju jednostavne i pristojne rečenice, lakše se snalaze u realnim situacijama i imaju veći osećaj kontrole.
Digitalna komunikacija zahteva jasna pravila
Veliki deo savremenih konflikata odvija se u grupnim četovima. Razgovor o pravilima ponašanja na mreži – bez deljenja privatnih poruka, bez isključivanja i bez pisanja u afektu – važan je deo emocionalne pismenosti. Pravilo „pauze pre slanja poruke“ često sprečava nepotrebne sukobe.
Kako prepoznati zdrava prijateljstva
Roditelji mogu da pomognu detetu da obrati pažnju na pozitivne signale: prijatelje koji znaju da se izvine, koji uključuju druge i koji se raduju tuđem uspehu. Pitanje „Uz koga si se danas osećao/la dobro?“ često daje vrednije odgovore od bilo kog saveta.
Suptilni oblici isključivanja
Isključivanje ne mora uvek da bude otvoreno. Podsmeh, „šale“ koje bole ili stalno menjanje pravila mogu ozbiljno da utiču na samopouzdanje deteta. Važno je naučiti dete da odlazak iz takvog odnosa nije slabost, već oblik brige o sebi.
Zajednički interesi grade stabilna prijateljstva
Aktivnosti poput sporta, muzike, glume ili volonterskog rada pružaju prirodno okruženje za povezivanje. Kada postoji zajednički cilj, odnosi se razvijaju spontanije i sa manje pritiska.
Rešavanje sukoba kao životna veština
Sukobi su neizbežni, ali način na koji se rešavaju pravi razliku. Deca koja uče da prepoznaju svoju odgovornost, da se izvine i da ponude rešenje razvijaju emocionalnu zrelost koja im koristi i u odraslom dobu.
Kada je potrebna saradnja sa školom
Ako se problemi ponavljaju ili prerastu u zlostavljanje, važno je uključiti školu. Saradnja sa razrednim starešinom ili školskim psihologom može značajno da doprinese osećaju sigurnosti i pripadnosti deteta.
Dom kao sigurno mesto
Društveni život tinejdžera zna da bude emotivno zahtevan. Zato dom treba da ostane prostor mira, rutine i prihvatanja. Kratki svakodnevni razgovori i dosledna prisutnost roditelja šalju snažnu poruku: dete nije samo, čak ni kada mu je teško.
Na kraju, roditelji ne mogu i ne treba da uklone sve prepreke s detetovog puta. Ali mogu da mu pruže stabilnost, razumevanje i alate da izgradi zdrave odnose. To su veštine koje ostaju mnogo duže od bilo kog školskog odmora.
Komentari 0