Znaci koji ukazuju da se detetu nešto negativno dešava u vrtiću

Ipak, ukoliko dođe u konflikt u vrtiću, dete staro, dve, tri ili pet godina teško da ume da vam kaže šta ga muči. Zato psiholog Nika Bolzan otkriva na koje znake da obratite pažnu jer ukazuju da se detetu dešava nešto negativno u vrtiću.

„Studija iz 2017. je pokazala da nasilje postoji već u vrtićima, te da se oko 12 odsto dece ovog uzrasta suočava sa tim. U isto vreme, deca su još uvek mala i ne umeju da kažu šta osećaju, što otežava identifikaciju problema. Studija je pokazala i da mališani uvek daju odraslima neke skrivene signale da trpe nasilje, ali odrastli to ne primećuju uvek. Zato je važno da obratite pažnju na očigledne i skrivene znake da je dete možda žrtva nasilja u vrtiću“, kaže Bolzan za parents.ru.

Očigledni znaci

1. Fizički tragovi – ogrebotine, ujedi, modrice su očigledni znaci da možda postoje neki konflikti u vrtiću. Naravno, postoji i mogućnost da dete padne i ogrebe se, zato ga najpre pitajte odakle mu modrica ili udarac, pa pratite njegovu reakciju i šta će vam reći.

2. Odbijanje da ide u vrtić – ako mališan koji je inače rado išao u vrtić sada odjednom okleva ili odbija da ide, žali se da se ne oseća dobro, to može da bude znak za uzbunu. Posebno obratite pažnju ako takvo ponašanje postane učestalo.

3. Reakcija na određenog vaspitača – pratite kako dete reaguje na nekog određenog vaspitača. Ako počne da plače, ima tantrume ili izbegava kontakt sa njim na svaki mogući način, to može da ukaže da postoji neka negativna interakcija između njih.

4. Negativne emocije – ako dete pokazuje anksioznost, plače, ne želi da ostane bez roditelji u vrtiću, ako doživljava strah kada čuje glasa plač (a prethodno se već naviklo na vrtić), to može da bude znak.

5. Promene u govoru i ponašanju – ukoliko počne da koristi grube reči i iskazuje neko negativno ponašanje, to može da bude odraz onoga sa čim se ono suočava u vrtiću.

Skriveni znaci

1. Problemi sa spavanjem i apetitom – deca koja proživljavaju stres mogu da imaju problema sa spavanjem, da se bude plačući, da imaju noćne more. Takođe, može da se desi da odbijaju hranu ili obrnuto, da jedu više nego inače.

2. Povlačenje – ako primetite da se inače društveno dete odjednom manje igra i više želi da bude samo, to može da bude reakcija na stres koji ne zna kako da izrazi rečima.

3. „Vraćanje“ u razvoju – ponekad deca koja su izložena stresu počnu da „nazaduju“ u nekom svom ponašanju, recimo da traže lažu iako je odavno ne koriste ili da odbijaju da se obuku sami.

4. Psihosomatski simptomi – često žaljenje na bol u stomaku, glavobolju, mučninu, iako za to ne postoje nikakvi medicinski razlozi, mogu da budu razlozi za uzbunu.

Šta da radite ako posumnjate da se nešto dešava

„Važno je da zadržite odnos poverenja sa detetom. Nemojte da ispitujete dete, već je bolje da razgovarate u nekom mirnom okruženju, na primer, tokom igre ili pre spavanja. Savet je da ne pitate direktno, već da pitate dete da kaže šta mu se danas dopalo u vrtiću, da li je bilo nekih događaja koji su ga uznemirili. Ako vam dete ne odgovori konkretno, možete da ponudite da nacrtate vrtić, njegovu grupu, vaspitače. Često deca bolje izražavaju svoje emocije crtežima nego rečima. Ako znaci anksioznosti potraju, potrebno je razgovarati o tome sa vaspitačima. A ako je potrebno, kontaktirajte i stručanjake“, napominje psiholog Nika Bolzan.

Yumama