Foto: Freepik
A dece i njihovih potreba nema čak ni u obećanjima…
Ako pogledaš niz Bulevar Svetog Petra Cetinjskog …prema Morači, na momente se čini bezbroj ogromnih panoa s već pomenutim slikama i porukama. I ne možeš a da se ne zapitaš koliko sve to košta i nisu li se takmičari mogli odreći samoreklamiranja u korist nekog višeg i trajnijeg cilja…
Recimo pravljenja temelja za novi vrtić…Ili otvaranja neke nove jedinice…koja bi rasteretila prebukirane postojeće.
Nekako su se ovi izbori poklopili s vremenskom odrednicom u kojoj neke nove bebe postadoše mala deca i kojima se život…tek godinu dana nakon sto su napustili sigurnu majčinu utrobu i njenu prvu celodnevnu negu i ljubav…menja iz temelja…
Topli krevet nadomeste već sveža i snena rana jutra, odvajaju se, odlaze u nepoznate bučne velike prostorije…ispunjene desetinama novih lica…
Pa se za par dana razbole, dobiju visoku temperaturu i pristignu kod nas… I lepo vidiš da im nije ni do čega, nemaš načina da im pregled učinis podnošljivim… plačni su i nezadovoljni i od svega uplašeni.
Kasnije kad malo porastu i zavole kolektiv, sve je već bolje, lakše, pa i pedijatrijski pregled više nije tako strašan, sarađuju i veseliji su. A nas podsete na lepotu naše pofesije…
Ovaj rani izlazak u život za većinu jednogodisnjaka je praćen nedovoljnom brigom Države. Roditelji kažu da ih je po 40 ak u grupi, mnogo više od predviđenog broja i da spavaju nekad i po dvoje u krevetiću. Da pojedini objekti nemaju svoje dvorište, već ih tradicionalno brižne vaspitačice prošetaju u obližnje parkove.
Da li ih se iko od ovih, mahom mladih politicara setio? Zna li i oseća ili javnom mnjenju nameće potrebu da se njihov ranjivi položaj poboljša?
Oni su veoma osjetljivi i u najužem smislu. Jos nežnog, neizgrađenog imuniteta, često su bolesni, ponekad i ozbiljno. I njihovo zdravstveno stanje zahteva bolničko lečenje. I završe u Institutu za bolesti dece koji je kao Dečija bolnica podignut davnih 60- ih godina prošlog veka, pre ravno 62 godine. Smemo li se nadati da će Država razmisliti o novom bolničkom stacionaru za najmlađe koji su njen temelj i budućnost.
Da li naša Država uopšte živi i brine sama o sebi? Ili samo od jednih do drugih izbora imitira život?
I svake jeseni u svoje pohabane skute, u nezadovoljavajuće očuvane obrazovne i zdravstvene ustanove, prima nova pokoljenja, bez dovoljno volje da svoje najveće blago podrži i zaštiti na pravi način.
dr Nina Mandić, pedijatar
PZU ,,Doktorica Mica”
Komentari 0