Foto: Freepik
Dok umereno gledanje sadržaja može biti bezopasna zabava ili čak imati i pozitivan obrazovni efekat, privlačna moć šarenog ekrana vrlo lako može odvesti do preterivanja i odvratiti decu od fizičke aktivnosti, sprečiti razvoj mašte i kritičkih sposobnosti.
Prema novoj studiji, vreme koje mala deca provode ispred ekrana takođe može da se poveže sa rizikom od razvoja atipičnog procesuiranja senzornih nadražaja.
Deca mlađa od dve godine koja provode više vremena ispred ekrana imaju veće šanse da razviju ove atipične poremećaje ponašanja pre svoje treće godine, a verovatnoća za takav ishod je izgleda direktno povezana sa količinom vremena provedenom ispred ekrana.
Poremećaji ponašanja uključuju traženje ili izbegavanje nadražaja – kada dete traži sve intenzivniju stimulaciju svojih čula ili, suprotno, pokušava da je izbegava. Takođe, može da razvije i slabiju osetljivost i sporije reakcije na audio-vizuelne stimulacije.
U studiji su korišćeni podaci Nacionalnog istraživanja dece koje je sprovelo američko ministarstvo zdravlja. Iako je istraživanje prekinuto 2014. godine, do tada su već prikupljeni kredibilni podaci od oko 5.000 dece.
Između ostalog, praćena je izloženost ekranima beba i dece u uzrastu od 12, 18 i 24 meseca, čiji su roditelji ili staratelji takođe dali još dodatnih informacija.
Za dvanaestomesečne bebe, bilo kakva izloženost ekranima – u poređenju sa onima koje uopšte nisu izložene – mogla bi više nego dvostruko (za 105%) povećati šanse za kasniji razvoj poremećaja ponašanja.
Za decu od 18 meseci, svaki dodatni sat ispred ekrana u dnevnom proseku povezan je sa 23 odsto većom šansom za razvoj povećane ili smanjene osetljivosti na senzacije.
Kod dvogodišnjaka, svaki dodatni sat dnevno povezan je sa 20 odsto većom šansom za razvoj nekog vida osetljivosti na nadržaje.
Komentari 0