Foto: Freepik
Više od 350 dece u Srbiji u ovom trenutku željno iščekuje dan kada će dobiti nove roditelje, a oko 750 parova i pojedinaca koji su stekli opštu podobnost za usvajanje čekaju dan kada će im biti javljeno da su postali usvojitelji. Podatak da je od početka godine usvojeno svega 50 mališana ilustrativno svedoči o tome koliko je dugačak i komplikovan put do željenog deteta, a mnoge osobe odustaju od proširenja porodice jer nemaju dovoljno informacija o samom procesu usvojenja ili su preplašeni administrativnom procedurom koju doživljavaju kao dugotrajnu, mukotrpnu i sa neizvesnim ishodom. Zbog toga je udruženje „Šansa za roditeljstvo”, koje godinama pruža savetodavnu pomoć osobama koje prolaze kroz proces vantelesne oplodnje, odlučilo da pokrene Savetovalište za usvajanje koje počinje sa radom danas.
Kako u razgovoru za naš list ističe Dragana Krstić iz udruženja „Šansa za roditeljstvo”, sve osobe koje žele da dobiju bilo koju informaciju o usvajanju od danas mogu da okrenu besplatni telefonski broj 0800-300-038 ili da preko imejla usvajanje@sansazaroditeljstvo.org.rs zakažu individualni ili grupni sastanak u prostorijama ovog udruženja, koje se nalazi u Ulici kneza Miloša 6 u Beogradu.
„Iako se u medijima relativno često govori o usvajanju dece, veliki broj osoba i parova i dalje nema konkretne informacije gde se podnosi zahtev za usvajanje, koja dokumenta je potrebno odneti u Centar za socijalni rad, koliko traje proces dobijanja opšte podobnosti za usvojenje… Oni su uglavnom preplavljeni neprijatnim informacijama da će taj proces dugo trajati, da je procedura komplikovana, ishod neizvestan i da se godinama čeka na dete, ako ga uopšte dočekaju. A kada dete konačno stigne u porodicu, nakon velike sreće stignu nove dileme – kada i kako detetu saopštiti istinu o njegovom biološkom poreklu, kome treba reći da je dete usvojeno i kako biološko dete, ako ono postoji, pripremiti na dolazak novog člana porodice. Zbog toga ćemo u našem savetovalištu do sitnih detalja da raščlanimo proces usvajanja i objasnimo kako se prevazilaze prepreke na tom putu, uz pomoć advokata, socijalnih radnika i psihologa koji pružaju besplatnu pomoć svima koji nam se obrate za pomoć”, objašnjava Krstićeva.
Naša sagovornica dodaje da je veliki broj parova koji žele da usvoji dete godinama prolazio kroz proces vantelesne oplodnje, a najveći broj njih tim putem nije uspeo da dobije dete. Međutim, ta borba nije slomila, već ojačala njihov partnerski odnos i oni su veoma motivisani da odškrinu novo poglavlje života i vrata svog doma otvore za usvojeno dete – samo im trebaju detaljne informacije kako da prošire porodicu.
„Činjenica je da neka deca koja čekaju na usvojenje imaju psiho-fizičke razvojne smetnje i da su starijeg uzrasta, a da najveći broj potencijalnih usvojitelja želi zdravu decu bebećeg uzrasta ili dete određenog pola. Zbog toga neki godinama čekaju na proširenje porodice. Za mnoge parove koje je priroda osujetila u želji da postanu roditelji, usvajanje je jedini način da dobiju dete. Kroz višegodišnji rad u udruženju „Šansa za roditeljstvo” videla sam da se parovi do poslednjeg atoma snage bore za porodicu, jer znaju da u toj borbi nema odustajanja i znam da se veliki broj njih sa istim žarom bori i da usvoji dete, a mi ćemo biti tu da im pomognemo”, kaže naša sagovornica.
Dodaje da mišljenje velikog broj parova da je administrativna procedura usvajanja veoma komplikovana nije bez osnova. Iako je zakonom predviđeno da proces procene roditeljske podobnosti za usvojenje traje do šest meseci, on ponekad traje duže. Po slovu Porodičnog zakona razlika u godinama između usvojitelja i deteta ne sme da bude manja od 18, a veća od 45 godina. Proceduru usvajanja često komplikuje činjenica da mnoga deca nemaju regulisan životni status, jer na usvajanje mogu da idu samo oni čiji su roditelji nepoznati ili umrli, deca roditelja kojima je sudski oduzeto roditeljsko pravo ili deca čiji su roditelji saglasni sa usvojenjem. Iako je dom najmanje pogodna sredina za rast i razvoj deteta, usvojitelji ne mogu da se traže dok se porodično-pravni status deteta ne reši.
Komentari 0