Mesto gde pedijatar nije potreban

Foto: Freepik

Za nas pedijatre normalna neželjena situacija. Nije prijatna, al nije ni zabrinjavajuća. Potrebno je da se dete „navikne“ na viruse u kolektivu. Prepozna ih i stekne umunitet.

Samo je vazno da se u ovakvim situacijama ne propisiju antibiotici, često i neracionalno. Na kratke staze, antibiotik nema nikakav učinak na virus. Na duge staze šteti imunitetu- stvara se otpornost na antibiotike i povećava sklonost ka novim virusnim infekcijama.

Naši roditelji to sasvim razumeju i sarađuju. Ali mama se oseća bespomoćnom jer su trenutno odvojeni od tate koji radi na Žabljaku.
Tata je planinar, ekoloski aktivista, biciklista dugoprugaš. Predlaže da se presele na planinu s njim. Ja ga u potpunosti podržavam.

Najvažnije je da je porodica na okupu.  Za sve njene članove.  Mama se boji surove klime (što je potpuno neosnovano- samo je potrebna toplija garderoba) i…tamo nema pedijatra.
Filip inače malo priča, ali zaključuje: “ Tamo pedijatar nije ni potreban“.

U potpunosti saglasna! Priroda, šetnje i igra na čistom vazduhu. Domaća hrana. Nema zatvorenog zagušljivog prostora, nema mnogo ljudi i dece na jednom mestu!
Uživajte!

dr Nina Mandić, pedijatar

PZU ,,Doktorica Mica”