Biljke koje nisu poželjne u blizini dece

Foto: Freepik

Deca su jako radoznala i sve vole da zgrabe i uglavnom strpaju u usta. Ponekad to bude i list sobne biljke, koje su razlog za više od polovine slučajeva trovanja mališana. Iako je većina biljaka bezopasna, zbog sadržaja određenih hemijskih supstanci ili alkaloida, pojedine vrste mogu da izazovu nepoželjne reakcije poput alergija, osipa, povraćanja, proliva, bolova u stomaku…

U zavisnosti od količine koje je dete progutalo, reakcije mogu biti slabijeg ili jačeg inteziteta, mada nema pravila, jer sva deca ne reaguju na isti način. Zato pažljivo birajte biljke koje ćete držati u stanu.

Oleander, ricinus i klinija su opasni po život

Ove biljke su veoma otrovne, pa žvakanje njihovih delova može imati fatalne posledice, čak i u malim kolicinama. Oleander sadrži toksine koji izazivaju promene u srčanom ritmu i cirkulaciji krvi. Gutanje samo jednog lista može biti smrtonosno!

Ricinus sadrži otrovni alkaloid ricin. Otrovni su listovi, a naročito seme. Simptomi trovanja su: povraćanje, jaki stomačni bolovi, snažan osećaj žeđi i halucinacije. Unošenje jedne do tri semenke u organizam može imati fatalan ishod.

Klinija je, takođe, izuzetno otrovna biljka. Jak otrov iz lista i stablljike nadražuje sluzokožu, pa ako je dete proguta, dolazi do oticanja u grlu, otežanog disanja, mučnine i povraćanja. Otrov je toliko jak da u mnogim slučajevima izaziva trajna oštećenja jetre.

Difenbahija izaziva smetnje u govoru

Difembahija sadrži velike količine kalcijum oksalata. Cela biljka je otrovna a naročito stabljika. Ukoliko slučajno dospe do usne, otiče jezik i javljaju se smetnje u govoru. Filadendron, Monstera, Božićna zvezda i Kozlac su takođe cele otrovne. Kaktus Aloja, poznat je po lekovitim svojstvima, ali u većim količinama je otrovan.

Stomačne tegobe i smetnje u radu srca

Ako se progutaju opasne mogu da budu i Narcis, Rododendrom, Anemona, Bršljen, Hortenzija i Đurđevak. Ove biljke kad se unesu u organizam uzrokuju stomačno – crevne smetnje, smetnje u radu srca i promene u funkciji nervnog sistema.

Izvor: ZenaBlic