Nekoliko dana pred porođaj je došao i rekao mi da se prijavio za Školu za tata-mate. Bila sam oduševljena i dirnuta time što je preuzeo inicijativu, poželeo da se informiše. Njegovo iskustvo iz školice je fenomenalno i ovim putem želim da ih pohvalim i preporučim svim budućim tatama. U trenucima kada sam se lomila između nekih odluka, naš tata je imao odgovor, spreman i razložan.
Kako tata može da učestvuje u odgajanju svoje bebe?
Tate su oslonac u kritičnim situacijama. Kada sam mislila da se sve raspada, da se ja raspadam – On je bio taj koji stvari nekako magično povezao i učinio podnošljivim, čak divnim. Njih ne “drmaju” hormoni, oni ne razumeju našu potrebu da se isplačemo od sreće što je beba konačno odspavala tri sata u cugu. Ali i njima je nova situacija izazov i avantura. Neki se snađu bolje, neki najbolje, a evo nekoliko osnovnih pravila za prve dane.
Najbolje što tata može da učini u tim prvim mesecima je – da pomogne mami. To će biti sasvim dovoljna, zapravo idealna pomoć. Naravno, u to ulazi i pomoć oko same bebe (presvlačenje, kupanje, i slično), ali to se valjda podrazumeva. Važno je, međutim, da uvidite da neke stvari jedno vreme neće funkcionisati onako kako ste navikli.
Iako je to malo novo biće vaš život ispunilo ljubavlju, za mamu biti sama kod kuće sa bebom nije ni malo lak zadatak. Svima nama u toku dana se javi želja za bar još jednim parom ruku, ili rezervnom glavom, koja bi mogla da odrema desetak minuta umesto nas. Zbog toga, ma koliko da ste umorni kada dođete s posla (a verujem da jeste) – pravite se da niste. Poslednje što treba jednoj mami koja je ceo dan provela dubeći na glavi nad svojom bebom je da sluša o tome kako ste i vi umorni. Najmanje što možete da učinite je da nabacite smešak i veselo saslušate šta je novo vaš mali mezimac danas uradio.
Ne očekujte ručak ili večeru. Ukoliko imate dovoljno sreće da pojedete nešto kuvano tog dana – budite zahvalni. Ukoliko ne – ništa ne pitajte, namažite tu paštetu iz frižidera i uživajte u njoj! Biće trenutaka kada će vaša draga moći da balansira između uloge majke i uloge domaćice. Prvi meseci nakon porođaja prosto nisu to vreme.
Pomozite oko dojenja. Ne morate da znate apsolutno ništa o dojenju da biste bili velika pomoć. Omogućite njoj i bebi mir i tišinu, pomoć u vidu donošenja vode ili hrane. I budite beskonačno optimistični i sigurni u to da će sve biti u redu. Ili se bar trudite da tako izgledate. Hraniti bebu nije ni malo lak zadatak. Malo podrške će mnogo značiti nesigurnoj i uplašenoj mami.
Budite smireni i razumni, jer ćete verovatno biti jedini u kući sa ovim osobinama. Mami je potrebno vreme da se navikne na novu situaciju, činjenicu da ima malog “krpelja” koji joj danonoćno visi na grudima, umor, strah i sve što ide uz divnu i najlepšu ulogu na svetu. Sećam se svog paradiranja kroz kuću u spavaćici – nisam znala da l’ sam pošla, da l’ sam došla. Umela sam da se zbunim, uplašim, iznerviram i rastužim u roku od sat vremena. Da moj dragi muž nije bio pribran i smiren, ko zna kako bih podnela tu naglu promenu svega meni znanog.
I na kraju, ukoliko mama to zaboravi – podsetite je da uspori, zastanite i zajedno uživajte u novoj ulozi. Vrlo brzo ćete se ovog perioda sećati kao haotičnog, ali divnog i jedinstvenog.
Preuzeto: Čarapice
Komentari 0