Bez obzira na to koliko ste saveta dobili ili koliko ste knjiga pročitali, uvek će postojati pitanja na koja ćete tražiti odgovore. Za nove roditelje najvažniji je dobar pedijatar, koji će u bilo kom trenutku biti spreman da odgovori na svako pitanje.
1. Dobija li moje dete dovoljno mleka prilikom dojenja?
Dojena deca najčešće dobijaju dovoljno mleka. Normalno je da nakon rođenja deca izgube oko 10 odsto svoje porođajne težine, što bi trebalo da se nadoknadi za dve nedelje. Pedijatri će vas uglavnom savetovati da se opustite i „date sebi vremena” u prvih nekoliko sedmica dojenja. Ignorišite pritiske prijatelja i porodice da uplakanoj bebi date bočicu s mlekom jer to najčešće nije potrebno, a ni korisno.
2. Izgleda da mi je dete razroko. Zašto su mojoj bebi tako krive noge?
Normalno je da oči bebica s vremena na vreme postanu razroke – to je stanje koje uglavnom nestane do četvrtog meseca života.
Što se tiče tanušnih i iskrivljenih nogu, setite se da su nogice vašeg deteta donedavno bile u fetalnoj poziciji i potpuno je normalno da su sad takve. Većini dece noge će se ispraviti do druge godine života.
3. Možemo li da razmazimo bebu?
Stručnjaci kažu – ne. Deca mlađa od šest meseci nisu u stanju da manipulišu pažnjom svojih roditelja. Treba da se usredsredite na to kako da slušate i razumete svoje dete i kako ono reaguje na vas i svet oko sebe. Šta ga uznemirava? Šta ga smiruje? Kakav mu je ritam spavanja? Kakve su mu potrebe? To su pitanja koja treba da postavite sebi kako biste se povezali sa svojim detetom.
4. Kad će moje detence spavati celu noć?
Bebe mogu spavati i do 18 sati dnevno, ali, nažalost, to je najčešće u kratkim intervalima. Svaka tri do četiri sata deca se nalaze između ciklusa dubokog i laganog spavanja. U jednom trenutku dete će postati svesno gladi, potpuno se razbuditi i početi da plače kako bi upozorilo na svoju potrebu. To se može događati i 10 puta dnevno, zato je bitno odmarati se dok beba spava. Obaveze u kući i posao mogu da sačekaju. Vaš zdrav razum ne može.
5. Treba li bebica da spava na stomaku ili na leđima?
Stručnjaci se slažu da bi dete trebalo stavljati na leđa. To smanjuje rizik od sindroma iznenadne dečje smrti. Taj rizik smanjićete i ako dete spava u sobi koja nije zadimljena, ako obezbedite tvrđi dušek i ne stavljate bočice u krevetac. Spavanje na boku dobra je alternativa ukoliko je površina na kojoj beba spava dovoljno tvrda.
6. Da li je bljuckanje normalna pojava?
Povremeno bljuckanje je uobičajeno. Neka deca uvek izbace malo mleka nakon svakog obroka, to je normalno i uzrokovano je nerazvijenošću probavnog sistema. Ponekad se dete prejede, pa je to razlog za izbacivanje mleka. Bljuckanje nije isto što i povraćanje. Ako dete nakon obroka povraća, u luku ili mlazu, ima proliv ili gubi na težini, obavezno se javite pedijatru.
7. Moja beba stalno plače.
Vaša beba komunicira plakanjem. To je bebin način da izrazi glad, umor i druga osećanja. Ponekad, kad se čini da nema razloga za plač, napade plača povezujemo sa grčevima. Moguće je i da dete bude alergično na mleko ili da ima neke druge tegobe, zato bi bilo najbolje da se posavetujete s lekarom. Pokušajte da smiriti dete pevajući mu laganu uspavanku. Pripremite toplu kupku i položite dete prsno u kadu. Smanjite svetla i pokušajte da se relaksirate zajedno s bebom.
8. Da li je vakcina dobra za dete?
Da! Imunizacija je najvažnija zdravstvena prevencija, uz to još i obavezna za sprečavanje nekih bolesti, kao što su tuberkuloza, dečja paraliza, veliki kašalj…
9. Kako da znate kad dete treba odvesti kod lekara.
Većina novih majki pita se da li treba da zove lekara. Evo nekoliko opštih pravila: ako je dete uznemireno i ne možete da ga smirite, ako ne želi da jede, ima bilo kakav poremećaj pri disanju ili mu je temperatura viša od 38 stepeni Celzijusa, pozovite lekara. Sledite svoj instinkt, ali pokušajte da ostanete smireni koliko god je to moguće.
10. Zamaram li pedijatra stalnim zivkanjem?
Ne jer mu je to posao. Najveće dostignuće pedijatra je uspostavljanje prisnog odnosa s roditeljima, a kasnije i s detetom.
Izvor: Kurir
Komentari 0