Namenjen je novopečenim roditeljima, pre svega mamama koje nastoje da prebrode prvu godinu materinstva, a biće zanimljiv i budućim mamama, onima koje će se tek poroditi.
Posle dugih devet meseci beba stiže i mladi roditelji, koji su svoju proširenu porodicu zamišljali kao onu s fotografija na Instagramu, često dožive šok jer se stvarnost kosi sa svim njihovim očekivanjima. Posebno su na udaru mame, koje su preopterećene, iscrpljene i imaju utisak da nisu dorasle izazovu zvanom beba. Polazeći od sopstvenog iskustva, autorka kaže da se čak osećala prevarenom jer joj niko nije rekao šta je u stvari čeka. Upravo zbog toga Helen Veston je ovaj duhoviti ilustrovani vodič posvetila iznurenim novopečenim mamama. Želela je da im pokaže kroz koja će sve iskušenja prolaziti na trnovitom ali ipak divnom putu tokom prve godine roditeljstva. Pružajući im podršku i utehu, ona ih podseća na to da na ovom putu nikako nisu same i da svaka novopečena mama ima muke u prilagođavanju svom novom životu.
Situacije opisane u knjizi su realne situacije kroz koje roditelji prolaze. Opisane su na veoma duhovit način, koliko slikama toliko i rečima. Autorka je svesna toga da su svaka mama i svaka beba priča za sebe i zato su njeni saveti pre svega usmereni ka relaksiranju novopečenih majki – one treba da shvate da je od presudne važnosti to da postupaju onako kako njima i njihovim bebama odgovara.
Priručnik Dobro došla u klub! obuhvata pet važnih tema. Početna je ona koja se odnosi na prve dane života s bebom, posmatrane kao „četvrto tromesečje“. To je vreme kada su mame ophrvane nesigurnošću u vezi s tim da li je ono što rade dobro, a ovo se odnosi na sve što je povezano s bebom – na hranjenje, spavanje, šetnju…
Sledeća velika tema u prvoj godini roditeljstva jeste spavanje – i bebino i mamino. Saveti koje autorka daje pomoći će majkama da prebrode tih prvih nekoliko meseci kada se dani i noći stapaju u jedno i kada se roditeljima čini da nikada više neće spavati cele noći.
U trećem poglavlju autorka govori o tome kako novopečene mame ponekad imaju a ponekad nemaju potrebu za komunikacijom s drugim novopečenim mama, kao i o tome šta u takvim kontaktima može biti dobro, a šta loše.
Beba neće da spava, bebina stolica je čudne boje, beba neće cuclu, beba hoće cuclu, beba je suviše nemirna… Da li je to normalno?, pitaju se novopečeni roditelji. Odgovore traže na Guglu, a ono što tamo pronalaze čini ih još nespokojnijima. O tome šta su samo faze u razvoju i kako se izboriti s nepotrebnim strahovima govori se u četvrtom poglavlju.
Poslednje poglavlje je neka vrsta odavanja priznanja – mama se više ne može nazivati novopečenom, ona sada shvata da ne mora da radi isto što i ostali, niti na isti način kao oni. Ona je ista kao drugi, ali i drugačija od njih. I dalje će biti veoma umorna, i dalje će se povremeno osećati raspamećeno, ali sada zna da vodi računa o svom mentalnom zdravlju jer je to čini najboljom mogućom mamom.
Koliko god da su teškoće koje prate prvu godinu roditeljstva velike, podrazumeva se da su sve one potpuno, milion posto vredne truda. Zato će svaka nova mama u ovoj knjizi, pored utehe i podrške, pronaći potvrdu onoga što zapravo već zna, a to je da je biti mama nešto najlepše na svetu i da s vremenom samo postaje sve bolje.
Helen Veston je ilustratorka, ali i iznurena mama jednog preslatkog kradljivca sna. Rodom je iz Midlendsa, a pre nekoliko godina preselila se u prelepi Kornvol. Ranije je bila opsednuta crtanjem mitoloških stvorenja i mačaka, ali otkad je postala majka, uživa u crtanju beba i prikazivanju izazova koje donosi majčinstvo. Najviše voli da slika vodenim i akrilnim bojama, a nedavno je počela da se bavi i digitalnim crtanjem. U svom radu posebno se usredsređuje na mentalno zdravlje novopečenih majki, te su njene ilustracije često namenjene za različite dobrotvorne svrhe, za edukativne projekte, časopise i blogove. Kada ne crta i ne slika, voli da čita, kuva i da se bavi jogom. Omiljeni deo vežbanja joge joj je poslednjih nekoliko minuta jer tada može da prilegne ušuškana u ćebe i da na trenutak odrema.
Napisala i ilustrovala Helen Veston
Prevela sa engleskog Tatjana Milosavljević
Komentari 0