Poslednjih godina beleži se porast onih koji nose bakteriju koja izaziva lajmsku bolest.
Biolog Zavoda za biocide i medicinsku ekologiju u Beogradu dr Ivan Aleksić kaže da u centralnim gradskim parkovima nema krpelja jer njima to stanište nije pogodno, ali da zato ivice šuma, duž puteva i zaraslo šiblje pogoduju boravku krpelja tako da ih na tim mestima uvek ima.
Tokom svakog boravka u prirodi on savetuje da pokrivate glavu, nosite duge rukave, ne ležite na travi, već na prostirci, uvlačite čarape u nogavice…
„Krpelj traži meko mesto na telu, iza ušiju, na vratu, ispod pazuha, na preponama, na leđima… On je jako mali, kao makovo zrno i više se kači na manju decu i bebe. Ako ga uočite, nemojte ga sami sklanjati, ne preporučuje se nikakvo polivanje benzinom, tečnostima, kremom, petrolejem, jer će ga to iziritirati i može da povrati u slučaju da je zaražen bakterijom, i tako sadržaj unese u vaše telo“, naglašava dr Aleksić.
Repelenti mogu da nas štite, ali, kako dodaje, ne štite 100 posto, treba da se nanose često, jer znoj ih spere. Moguće je naneti i insekticid, ali ne na kožu, već na obuću i odeću tako da će to sprečiti krpelja da se popne na vaše telo.
Prema njegovim rečima, kod lajmske bolesti se zapaža karakteristično crvenilo na mestu uboda. Analize treba uradit odmah nakon crvenila, to je siguran znak.
„Mesto uboda treba posmatrati mesec dana i ako se pojavi crvenilo koncentričnih krugova, odmah se obratiti lekaru. Antibiotici širokog spektra dejstva pomažu u tom prvom stadijumu. Ako se ne otkrije na vreme, jer se dešava da prođe bez karakterističnog crvenila, bolest prelazi u drugi stadijum, kada je slična gripu i nekim drugim groznicama, postoji osip na koži koji nije na mestu uboda, javljaju se bolovi u zglobovima i mišićima. Ukoliko se ni tada ne otkrije da je u pitanju lajmska bolest, ona može preći u hroničnu fazu, koja se pojavi posle 10 godina, a bolest se može završiti i fatalno.“
Komentari 0