Za posetu logopedu nikada nije rano, ali vodite računa da ne bude kasno

Sa druge strane, ukoliko se pokret, emocija i govor stimulišu na adekvatan način, od strane roditelja i stručnjaka, dete će se zasigurno pravilno razvijati na svim poljima. Pre svega, važan je konstantan rad i posvećenost deci, ali u nekim okolnostima roditelji treba da se obrate za pomoć i stručnjacima, otkriva logoped Ana Bekrić iz MediGroup sistema.

Međutim, kada je pravo vreme za posetu logopedu?

„Prva poseta logopedu može da bude i u prvoj godini života. Posete logopedu u Domu zdravlja u okviru sistematskog pregleda predviđene su u trećoji i petoj godini i pred polazak u školu. Svaka predškolska ustanova bi trebalo da ima logopeda koji će dva puta u toku školske godine obavljati preglede. Shodno razvoju govora i jezika u određenom uzrastu i odstupanja od istog, planira se i logopedski tretman. Najkasnijiji period za rad sa logopedom je predškolsko doba“, ističe logoped Bekrić.

Nepravilan izgovor glasova je najčešća poteškoća u razvoju govora. Roditelji često zanemaruju  problem smatrajući takav izgovor “slatkim i simpatičnim”. Neadekvatna artikulacija je „loša navika“ koju bi trebalo korigovati što ranije, jer što duže traje – teže se koriguje. Takođe, odlaganje korektivnih artikulacijskih vežbi može prouzrokovati veće poteškoće: ukoliko dete krene u školu sa nepravilnim izgovorom glasova može se suočiti sa teškoćama u pisanju i čitanju, ali i sa zadirkivanjem vršnjaka koje dodatno može narušiti samopouzdanje deteta.

Prema rečima logopeda, mnogi roditelji prave veliku grešku tepajući detetu, što može da dovede do pogrešnog izgovaranja glasova.

“U ranom periodu razvoja deteta, roditelji im se obraćaju pevušećim glasom, promenljive intonacije sa naglašavanjem samoglasnika – to je nešto što dolazi prirodno. I svakako mora biti prisutno, jer se bebama ne možemo obraćati kao odrasloj osobi. Govoreći bebi licem u lice uspostavljamo kontakt pogledom, a to predstavlja osnov socijalne interakcije. Ovakvim govorom pospešujemo učenje govora kod beba. Međutim, značajno je ne podsticati mazni, pogrešan izgovor kod deteta”, ističe logoped Bekrić.

Dete se od rođenja i u ranom razvoju služi neverbalnom komunikacijom kako bi izrazilo svoje želje, potrebe i emocije. U ranom periodu dete treba da prati aktivnosti roditelja pogledom, da reaguje na izvor zvuka i reaguje osmehom na osmeh. Okvirno, počinje da „brblja“ sa šest, a prve reči ciljano izgovara sa 12-13 meseci. Do šeste godine života dete bi trebalo da pravilno izgovara sve glasove.

Međusobna komunikacija deteta i roditelja pokreće mnoge reakcije u samom mozgu. Roditelji su temelj ranog razvoja deteta, jer ono sve vrste iskustava dobija od njih. Iz tog razloga, važno je komunicirati sa detetom od samog rođenja. Pozitivna stimulacija i zdrava emocionalna integracija deteta i roditelja u ranom periodu, dovodi do lakšeg  ostvarivanja svih potencijala i u kasnijoj životnoj dobi.

„Svaka aktivnost (hranjenje, presvlačenje, kupanje, igranje) bi trebalo da bude propraćena tečnim, razgovetnim i malo sporijim govorom“, napominje Bekrić.

Prema njenim rečima, uključenost oba roditelja veoma je bitna. Prisustvo očinske figure u prve tri godine života pomaže deci u emocionalnom, kognitivnom i socijalnom razvoju. Potrebno je  da u ranom periodu oba roditelja provode vreme sa bebom, da bolje razumeju signale koje im beba šalje i da stvore adekvatnu emocionalnu vezu, savetuje Bekrić.

Na osnovu brojnih istraživanja, utvrđeno je da deca, u čiji rani razvoj su aktivno bili uključeni i očevi, imaju bolju sposobnost rešavanja problema na starijem uzrastu, bolju obrazovnu kompetenciju i više su motivisana da uče. Takođe, utvrđeno je da ta deca bolje tolerišu stres i frustracije – odnosno bolje kontrolišu svoje emocije.

Negativan uticaj telefona i tableta na rani razvoj deteta

Još jedan izazov sa kojim se savremeni roditelji suočavaju često je i nedostatak vremena i dobre organizacije. Zbog brojnih poslovnih obaveza i sve bržeg načina življenja, roditelji često decu animiraju telefonima, tabletima i televizijskim sadržajima. Savremena tehnologija pospešuje i olakšava komunikaciju među ljudima, ali njihova primena u dečijem uzrastu može imati negativne uticaje, naročito u ranoj fazi razvoja.

„Deci su prijemčivi virtuelni sadržaji, ali se svakako mora voditi računa o kakvim sadržajima je reč i koliko se vremenski primenjuju. Dete u ranom periodu ne bi trebalo izlagati sadržajima na stranom jeziku, jer je to period kada ono usvaja maternji jezik.  Takođe, potrebno je ograničiti vreme  koje dete provodi prateći navedene sadržaje. U suprotnom, dete će se navići na jednosmernu komunikaciju i neće imati želju za svakodnevnom interakcijom sa okolinom“, ističe Bekrić.

Neadekvatan pristup ostavlja trag i ukoliko se zanemari u dužem vremenskom periodu šanse za poboljšanje će biti sve manje. Međutim, ako se počne sa pravilnom stimulacijom od strane roditelja i stručnjaka, ishod će biti pozitivan.

„Pregled logopeda u okviru sistematskih pregleda u određenoj starosnoj dobi (u nekim slučajevima već od prve godine detetovog života) je najbolja prevencija poteškoća. Pregledi ne smeju biti stresni ni za dete, ni za roditelja. Potrebno je stvoriti prijatnu atmosferu i uzajamno poverenje, kako između deteta i terapeuta, tako i između roditelja i terapeuta“, zaključuje logoped Bekrić.