Španski doktor nudi nam vredne smernice u vaspitanju.
Svaki roditelji potvrdiće kako je podizanje dece prilično zahtevno i to ne zato što zna biti fizički i emocionalno iscrpljujuće, već zato što svakodnevno nailaze na prepreku koju možemo izraziti pitanjem : Koji je najbolji način? Bez obzira na to koliko se trudili i bili posvećeni detetu, kad – tad stignete do zida na kome piše „ne znam“
U prvih šest godina života stvori se do 75% nervnih veza, uspostavlja se emocionalna stabilnost i osećaj poverenja prema bliskim osobama, što postavlja temelje funkcionisanja osobe za čitav život. Upravo zato je potrebno razumeti dečji mozak i podsticati njegov razvoj od najranijeg uzrasta. Knjiga je odlična, jasno pisana i podsticajna, a iz nje smo izvukli neke zanimljive savete.
Uživajte u trenutku
Budući da je prvih šest godina najvažnije razdoblje za razvoj mozga vašeg deteta, važno je iskoristiti te godine da budete s njim kako biste mu pomogli razviti kognitivne i emocionalne sposobnosti. Ne radi se o tome da ga usmerite ka programima razvoja koji se nude naširoko, već da budete uz njega i promatrate kako se razvija. U svakoj igri, u svakom plaču, u svakoj šetnji i u svakoj bočici nalazi se prilika da odgajate dete – i pritom oboje uživate.
Ravnoteža je važna
Ako želite da vam dete postane srećna i ispunjena osoba, bitno je uspostaviti intelektualnu i emocionalnu ravnotežu u vaspitanju. U današnje se vreme previše razvija intelekt te posle dolazi do problema. U vaspitanju treba izbegavati krajnosti: svaki roditelj ima neke principe, ali treba imati na umu da je bitno posmatrati i popustiti u svojem čvrstom stavu kada je potrebno. Preterano udovoljavanje željama može biti isto toliko problematično kao i neudovoljavanje. Važno je da ste u svemu što s detetom činite smireni iznutra jer to gradi njegovo samopouzdanje.
Kako rešiti izlive besa (a bit će ih jer su normalan deo razvoja mozga)
Umesto da na dete vičemo, ucenjujemo ga, postiđujemo ga ili napuštamo, treba: objasniti mu svoje razloge zašto nešto ne može dobiti (čak i ako ne razume u potpunosti); ostati uz njega (a ne otići i odbaciti ga jer smo iznervirani); dati mu vremena da isprazni nagomilanu energiju (emocionalna bura treba vremena da se utiša, ne može odjednom); pokazati mu empatiju i da ga razumemo; pružiti mu naručje kada traži ili kada se smirilo (ne terati ga na silu niti ga odgurivati, što su najčešće greške).
Empatija je ključ emocionalnog razvoja
„Kada bih morao odabrati samo jednu sposobnost koja je najvažnija u vreme kada odgajamo decu, rekao bih da je to empatija“, piše u knjizi autor.
Jedini način da dete zna da su njegova osećanja stvarna jest da pokraj sebe ima odraslu osobu koja primereno odgovara na te potrebe i osećanja. Prema najnovijim istraživanjima, odgovoriti na primeren način (postupiti tako da dete zna da ga razumemo i da se za njega brinemo) najvažniji je uticaj u razvoju detetove postojane privrženosti. Tako se razvija ono što nazivamo poverenjem.
Alternative kazni postoje
Večan kamen spoticanja su kazne i kažnjavanje. No sve više studija (i ličnih iskustava roditelja) ukazuje na njihovu dugoročnu neučinkovitost čak i veliku štetnost. Umesto kazne možete: odrediti jasne posledice (ako dete jede sporo, nemojte mu reći da poslije nema čitanja priče, već priču počnite čitati ranije da ga to podstakne da ubrza hranjenje); insistirati na tome da ispravi posledice samo (umesto da se vi izvinjavate, pokušajte ga navesti da to učini samo pa će time naučiti da snosi odgovornost); unapred mu pomoći da učini ispravno umesto da čekate da pogreši kako biste ga uputili (tu je naglasak na ispunjenju neke detetove želje ako se ispravno ponaša).
U ovih nekoliko vrednih saveta nismo obuhvatili ni desetinu onoga što nam autor nudi u knjizi. Njegova su objašnjena lucidna, s mnogo primera, te jednostavna za shvatiti. Svakako preporučujemo da pročitate knjigu jer je izvrsna, bez ijedne uzaludno potrošene reči.
Komentari 0