Foto: Pixabay
Na kraju, oni ne uspevaju da pripreme dete za samostalni život u društvu i time ispune svoju roditeljsku dužnost. U konfliktnim situacijama u kojima zahtevaju od deteta nešto što ono odbija da učini – oni mu popuštaju. Rezultat je da u sukobu dve volje, detetove, kojom upravlja detetov nagon da izbegava neprijatnost, i roditeljske, kojom upravlja želja da se dete socijalizuje – prevladava detetova volja. A dete koje se ne podredi roditelju odbija da se podredi bilo kome i zahteva u kasnijem životu da se svi podrede njemu, tako da ne izrasta u funkcionalnu odraslu osobu.
Iako se ljudi slažu da je nemoć nešto negativno, i na njenu suprotnost – moć – ne gledaju pozitivno. Pogotovo u vezi sa vaspitanjem dece. Pitamo se: da li je bolje biti nemoćan ili moćan; da li je problem u moći ili njenoj zloupotrebi?
Imenica moć u vezi je sa glagolom moći: moćan je onaj koji može da ostvari ono što želi. A kada ljudi ostvare svoje želje, tada osete osećanje zadovoljstva ili sreće, ako su želje bile njima veoma važne. Zato ljudska želja da se bude zadovoljan i srećan je neodvojiva od izvesnog stepena lične moći.
Kada osoba živi sama na nekoj planini ili na pustom ostrvu, tada samo od nje zavisi šta može a šta ne može da uradi. Kada neka osoba živi u ljudskoj zajednici, tada se njena moć meri time koliko je u stanju da utiče na druge da joj pomognu da ostvari svoje ciljeve i želje. Zato je moć – socijalna moć.
Roditeljska moć je vrsta socijalne moći jer roditelj utiče na dete da se ono, u aspektima koje roditelj doživljava kao važne, ponaša na poželjan način. Da bi to postigao, roditelj mora dete upozoravati, obaveštavati, zahtevati, pohvaljivati i nagrađivati, kritikovati, pretiti mu kaznom i kažnjavati. Ali u svemu tome mora da ima meru kako ne bi preterao sa nametanjem svoje volje detetu i upao u suprotnu grešku roditeljske premoći.
Previše moćan ili premoćan roditelj šteti detetu. To čine oni roditelji koji stalno prezaštićuju dete ne dozvoljavajući mu da se od njih odvoji i da nešto radi samostalno, ali i oni koji dete opterećuju različitim aktivnostima u kojima očekuju da bude izuzetno uspešno. U ovu grupu ubrajamo i one koji dete maltretiraju zato što ga ne prihvataju.
Savremeni roditelji treba da izbegnu zamku nemoći, ali i da ne upadnu u zamku premoći. To mogu da postignu ako jasno pokazuju detetu da ga vole, ali i da su autoritet koji ga disciplinuje. Pomaže i ako u nekim situacijama roditelji ne gledaju kako se dete oseća, već na to koju životnu lekciju ono tada treba da nauči.
Autor: Zoran Milivojević
Politika
Komentari 0