Foto: Pixabay
– Efekti aerozagađenja nisu ograničeni samo na disajne puteve, već i na sve druge organe. Postoji jasna korelacija broja obolelih od karcinoma i stepena aerozagađenja, a slično je sa svim drugim bolestima – kaže u intervjuu za „Blic“ pulmolog prof. dr Branimir Nestorović.
Poslednjih dana i nedelja vazduh u Srbiji ima i boju i miris. Iz godine u godinu raste broj dece sa respiratornim problemima, a teški metali koje udišemo trajno se nastanjuju u našem organizmu i izazivaju brojna oboljenja.
Svedoci smo da je aerozagađenje u našoj zemlji sve veći problem. Da li raste broj dece sa respiratornim problemima?
– Aerozagađenje spada među najvažnije uzroke oboljevanja i smrti prema podacima Svetske zdravstvene organizacije. Drugi uzrok je zagađenje bukom. Kada sam počeo da se bavim ovim poslom, broj dece sa oboljenjima respiratornog trakta je bio nizak (ispod jedan odsto sve dece). Trenutne procene su da skoro svako šesto dete ima astmu, preko 20 odsto alergijsku kijavicu, a u porastu su i druge bolesti respiratrornog trakta (uključujući respiratorne infecije). Ja sam uvek ambulantu na Klinici radio sredom, broj pacijenata je sa pet do 10 početkom karijere narastao na 30 do 40.
Koje su to najagresivnije čestice za naša pluća?
– Iako se mnogo priča o česticama (POM2,5 i PM10), gasovi su znatno važniji, jer prodiru dublje u disajne organe. Čestice izazivaju oboljenja gornjih disajnih puteva i velikih disajnih puteva (sinuzitise, bronhitise, stvaranje sekreta). Gasovi su uzrok astme, hronične opstruktivne bolesti, a verovatno i karcinoma (ovde se posebno izdvajaju gasovi koji nastaju sagorevanjem filtera cigareta – koji je sačinjen od celuloza aceteta). Najagresivniji je sumpor dioksid, koji nastaje sagorevanjem uglja u elektranama, ali ne treba zaboraviti ni ozon (stvaraju ga motori sa unutrašnjim sagorevanjem, posebno dizel motori).
Može li se govoriti o najosetljivijoj životnoj dobi, kada je reč o aerozagađenju i njegovom uticaju na pluća?
– Najosetljivija su deca do treće godine, jer se njihova pluća nalaze u fazi razvoja. Oštećenja u tom periodu mogu da ostave trajne posledice. Ova grupa je takođe veoma osetljiva na virusne infekcije, a one dodatno pogoršavaju oštećenje pluća izazvano aerozagađenjem.
Koje su to kasnije bolesti koje se mogu razviti kod osoba koje su kao deca bile izložene zagađenom vazduhu?
– Najčešće su astma i hronična opstruktivna bolest pluća, a kod gornjih disajnih puteva hronični sinusitisi. Oštećenje pluća aeozađenjem dovodi do smanjenja otpornosti na različite infektivne uzročnike, pa je poznata pojava da stanovnici gradova gde je aerozagađenje visoko često imaju napade otežanog disanja ili ponavljanih zapaljenja pluća.
Da li aerozagađenje izazva i određene alergijske reakcije?
– Oštećenje sluzokože dovodi do olakšanog prodiranja alergena kroz sluzokožu disajnih puteva, a ovo olakšava nastajanja alergijske senzibilizacije. Radovi iz Japana ukazuju da je procenat obolelih od astme direktno proporcionalan udaljenosti kuće od auto-puta. Takođe, čestice alergena (posebno polena) vezuju se za čestice aerozagađenja. Tako se lakše udišu, udahnute dovode do zapaljenja sluzokože, a ovako zapaljena sluzokoža često postaje alergijska. Aerozagađenje, alergeni i virusi su zajednični u nastupu rema našim disajnim putevima.
Može li zagađen vazduh sistemski oštetiti ceo organizam?
– Kao posledica unošenja čestica aerozagađenja, javlja se povećano stvaranje slobodnih radikala kiseonika (a oni su osnovni faktor oštećenja naših tkiva i DNK). Efekti aerozagađenja nisu ograničeni samo na disajne puteve, već i na sve druge organe. Postoji jasna korelacija broja obolelih od karcinoma i stepena aerozagađenja, a slično je sa svim drugim bolestima. Teški metali iz fosilnih goriva se deponuju trajno u oragnizmu i imaju brojne negativne posledice.
Šta je najbolja zaštita?
– Specijalizovane maske (N95 i N99) smanjuju količinu udahnutih čestica za 40 do 70 odsto, na gasove ne utiču (sem ako imaju filter od aktivnog uglja, koji se mora povremeno menjati). Hirurške i platnene maske su od male pomoći. Kvalitetni prečišćivači vazduha mogu biti od pomoći, jer smanjuju broj čestica i gasova na niske vrednosti. Posebno su dobri oni sa visokim vrednostima cirkulacije vazduha, jer omogućavaju da se posle provetravanja prostorija, vazduh profiltruje za oko šest do 10 minuta. Ovo naročito važi sa stanove pored puta ili u centru grada.
Šta u ishrani treba koristiti kako bismo neutralisali otrove koje udišemo?
– Prirodni antioksidansi su najbolje rešenje (od vitamina C, kvercetina iz crnog luka, resveratrola iz crnog vina). Oni antagonizuju oksidativne procese koji se ubrzavaju pod uticajem aerozagađenja. Ishrana bogata voćem i povrćem ima odlične efekte na sve životne procese, od starenja do učestalosti karcinoma i hroničnih bolesti.
Jednom ste govorili o korijanderu i njegovoj sposobnosti da kupi teške metale iz našeg organizma. Koja je to još preventiva kako bismo izbegli da nam deca završavaju na kortikosteroidnoj inhalacionoj terapiji?
– Korijander spada u jake antioksidanse, poboljšava funkcionisanje imunog sistema, snižava šećer u krvi. Sok od cvekle uklanja sve teške metale iz našeg organizma, a voda bogata silicijumom jedina može da ukloni aluminijum, koga ima u izobilju u ambalaži i hranu (dodaje se da produži rok trajanja, jer smanjuje procenat kiseline u proizvodi).
Koje je to vreme u kome je bezbedno da budemo napolju tokom perioda kada je vazduh zagađen?
– Najbolje je da se izlazi oko podneva, posebno kada je prisutno strujanje vazduha (vetar odnosi čestice i gasove). Treba se šetati pored reka, jer voda rastvara gasove iz aerozagađenja, pa je njihova koncentracija na tim mestima manja.
Izvor: Blic
Komentari 0